Danas mi je stigao februarski broj omiljenog Wired magazina, a prvo iznenađenje bila je nova naslovnica, odnosno novo zaglavlje sa novim fontom koje je ukazivalo da se nešto bitnije izdešavalo i ispod korica.
Već na prvo prelistavanje uočava se nova tipografija sastavljena od 4 nova slovna lika iz Hoefler & Frere-Jones radionice, dok je za sam proces redizajna bio odgovoran Scott Dadich, dosadašnji art direktor Texas Monthly-ja.
Na naslovnici, Mashead je pomeren u sam vrh, a istovremeno desni ugao donje trećine je potpuno oslobođen teksta. To je ionako onaj deo koji se na kioscima pretrpanim naslovnicama drugih magazina i ne vidi, a ova praznina mnogo znači na rasterećenju naslovne stranice.
U unutrašnjosti, svaki sadržaj koji se prostire samo na jednoj stranici obavezno je propraćen i jednom stranom reklame. Reklame su velikom većinom na neparnim – desnim stranicama, a vrlo retko se nalaze levo od sadržaja. Ono što je novost je i osnovni font koji je sada iz reda serifnih, što je pomalo neočekivano je su na neki način bez-serifni fontovi davali Wired-u onaj poznati techno look.
Treba istaći i nove navigacione elemente koji podsećaju na navigacione elemente primenjene u pre izvesnog vremena u podlistu PC Chipa. Delom, u elementima primenjena je i spektralna komponenta jer je svaka rubrika označena posebnom bojom, a svaki sadržaj ima svoje mesto na grafičkom klizaču koji vam tačno određuje položaj unutar sadržaja.
Fotografija i njeno mestu u sadržaju, i kvalitet su kao i uvek na primarnom mestu, a novi raspored i serfini body font dodatno utiču na prozračnost stranica i isticanje fotki.
Generalno, celokupna promena je veoma osvežavajuća, i potrebna, a promene u štampanom izdanju izazvale su i promene u Web izdanju.
