15. februar slavi se kao moderni praznik Vojske Srbije, neophodne i neizostavne institucije države koja je dvadesetogodišnjom tzv. “transformacijom i profesionalizacijom” izgubila i svoju funkcionalnost i krajnjem slučaju svrhu i smisao. Po Ustavu, formalna namena vojske je “odbranu zemlje od oružanog ugrožavanja spolja, kao i za izvršavanje drugih misija i zadatak”, a neformalno mnogo bitnija – da bude sila odvraćanja potencijalnog agesora, ali i bilo kog drugog pretendenta na njenu teritoriju, resurse, interese…
Ta vojska danas, sa svojim minornim brojnim stanjem, stanjem tehnike (praktično preko 20 nije ulagano u modernizaciju opreme i naoružanja) i obučenosti, te hroničnim nedostatkom strategije i koncepcije upotrebe, nemoguće je “brani svoje legitimne interese i prava” – kako kaže predsednik. To je samo jedna nebuloza, od brojnih, koje je izrekao predsednik uoči praznika.
Sa brojnim stanjem Vojske Srbije koje je na nivou komunalnih službi Novog Sada (doduše tu postoji ogromna prekobrojnost) nije nikakav činilac ni “spoljne politike”, ni garant i ni temlj mira, a pogotovo nije sposobna za bilo kakav “vojni odgovor”.
Nakon bomardovanja SRJ, NATO je preko domaćih političara učinio da VS bude upravo ovakva, a nadalje može samo dobro da posluži za tzv. NATO, UN i kojekakve mirovne misije. Možda to nekome neće ni smetati, to što naši vojnici (građani Srbije) – doduše profesionalni, brane tuđe interese, ali je ova funkcija u svakom slučaju morala ostati sporedna, a kako stavri stoje biće joj to osnovna, servisna funkcija međunardonih organizacija.
Floskula “jačanje kroz reforme” je previše smešna, VS prema rečima sadašnjeg ministra i bivšeg ministra sadašnjeg predsednika sledeće godine “završava reforme”, ma šta to značilo. U praksi, imamo desetkovano brojno stanje i ljudstva i tehnike (pri tome to su ostaci one zasterele tehnike) te nebitne promene oznaka, tako da je VS svedena na čuvarsku službu jačine agencije za FTO (fizičko-tehničko obezbeđenje). Ovakva kakva je, bolje bi je bilo ukinuti, u potpunosti, ali ne postoji država bez vojske i ona je njen osnovni konstitutivni deo.
