Stručnjaci za odnose sa javnošću komunikacijske mreže Burson-Marsteller, su intervjuisali čak 115 iskusnih novinara i urednika, širom Evrope, Afrike i na Bliskom istoku (EMEA), u 27 zemalja, na temu stanja medijske industrije u tim zemljama.
Cilj ankete bio je da ustanovi na koji način ekonomska kriza utiče na medije, ali i kakvi su rezultati digitalne revolucije, kao i na koji način stručnjaci iz oblasti odnosa sa javnošću i odnosa sa medijima, mogu efikasno da se adaptiraju medijskoj sceni koja se izrazito brzo menja.
Ovo važno istraživanje nazvano je Medijska praksa u regionu EMEA i zahvaljujući PR agenciji Chapter 4, predstavništvu Burson-Marsteller mreže za našu zemlju, obuhvatilo je deset novinara i medija iz Srbije.
Veliki broj odgovora, čak 81% ispitanih u sprovedenim intervjuima, ističe važnost smanjenja troškova u redakcijama, koje je primenjeno i direktno utiče na njen opstanak. Medijske organizacije širom EMEA regiona smanjile su broj zaposlenih u svojim timovima.
Onima koji su ostali zaposleni nije ni malo lako jer su i dalje suočeni sa velikim brojem problema, od nesigurnosti u vezi sa poslom, primanja i budućnosti, do uvođenja višeplatformskim sadržaja, a manje uredničkog prostora za te sadržaje i sl. Čak 88 odsto ispitanih ističe povećanu količinu posla: kod nekih je to pisanje većeg broja tekstova, a kod drugih je u pitanju rad na više poslova (pisanje za štampane i online medije, fotografisanje, blog i sl.).
Sa druge strane, gledaoci, slušaoci i čitaoci, kao i većina oglašivača i sponzora, sve više napuštaju tradicionalne medije, omamljeni uzbudljivošću novijih formata, kao i njihovom pristupačnošću u okrutnim ekonomskim uslovima krize.
Što se raspodele radnog vremena novinara tiče, 20 % novinara ukazuje na to da ima manje vremena za istraživanje; isti procenat njih ističe da više nemaju vremena za sastanke jedan na jedan sa svojim kontaktima, dok je 13 % ispitanih reklo da sada uopšte nemaju vremena da idu na događaje i konferencije za novinare.
Džeremi Galbrait, direktor Burson-Marsteller mreže za EMEA region ističe da su rezultati ankete u velikoj meri pokazali da nije došlo do promene u pogledu zahteva postavljenih pred novinare i urednike, odnosno da su esencijalna znanja, umeća i najbolja praksa u odnosima sa medijima iste kao i pre, uprkos transformaciji medijske industrije, te da sada imaju još veći značaj.
Intervjuisani novinari, širom EMEA regiona, slažu se da su se kvalitet i standardi njihove profesije smanjili, i to kao neizbežan rezultat mera štednje, ali i kao direktan rezultat eksplozije novih medija.
Ipak, anketa nije pokazala koncenzus među predstavnicima medija oko toga da li je digitalna revolucija pozitivna ili negativna promena. Najviše njih se složilo oko toga da su digitalni alati omogućili neverovatan pristup informacijama “na samo jedan klik“ (više od 40%). A pojačana konkurencija, kao i tzv. deprofesionalizacija struke kroz građansko novinarstvo, navedeni su kao ozbiljni razlozi za zabrinutost.
Jedan iskusan novinar iz Francuske je to prokomentarisao na sledeći način: “Internet otežava razlikovanje pravih vesti od gomile nevažnih informacija“ (igra reči, engl. Internet makes it much more difficult to distinguish news from noise).
Većina ispitanih novinara tvrdi da PR agencije svojim aktivnostima igraju ulogu rastuće važnosti, bilo kao izvora važnih informacija, tragova za priče ili kao kanala do relevantnih izvora. Veliki broj njih je naveo da je, u teškim radnim uslovima današnjice, poverenje u profesionalce koji se bave odnosima sa javnošću isto, pa čak i veće nego ranije.
„Kako medijska industrija prolazi kroz ove ogromne promene, na nama je odgovornost da obezbedimo održanje primernih standarda, ali imamo i sjajnu priliku da upotrebimo nove i uzbudljive medijske kanale i alate i putem njih komuniciramo sa tradicionalnim medijima, kao i sa čitavim dijapazonom digitalnih i društvenih medija“, izjavio je g. Denis Lendsbert-Nun, predsednik UO Burson-Marsteller EMEA, zadužen za medijsku praksu ove mreže.
U nastavku pogledajte i pročitajte rezultate istraživanja:
Odličan post i mnogo zanimljivih podataka. Mislim da je “građansko novinarstvo” apsolutno pozitivna stvar i da doprinosi stvaranju istinske demokratije udaljavajući one koji kontrolišu tradicionalne medije od njihovog cilja. Što se tiče buke, nje ima na obe strane tako da je to pitanje irelevantno, stvar je onoga koji prima informaciju da sam uoči koliko je izvor verodostojan, kao i u životu.