Naslovnica novo Time magazina od 12. decembra govori više od hiljadu reči, a u nosećem tekstu “WikiLeaks’ War on Secrecy: Truth’s Consequences“. Dignuta je velika prašina, Bradley Manning deo diplomatske prepiske iz Net-Centric Diplomacy database, na CDRW diskovima predao je samozvanom freedom-aktivisti Julianu Assangeu, ostatak je već istorija.
Od procurelih informacija, 11 hiljada dokumenata je interno okvalifikovano kao službena tajna koja oticanjem mogu da “nanesu ozbiljnu štetu nacionalnoj sigurnosti“.
Ipak, prema mom mišljenju, radi se o beznačajnoj diplomatskoj prepisci (možda i isfabrikovanoj) bez velikog uticaja na bezbednsot SAD, ali predstavljaju sjajnu provokaciju iz pravca SAD ka svima ostalima. Iako je reč navodno o “mišljenjima i analizama” od diplomata na terenu ka stejt dipartmentu, reč je o indirektnoj krakterizaciji svih globalnih aktera (pa i ovih naših) – odnosno amerikanci su putem WikiLeaksa “rekli” ono što zapravo misle a nikada im “u lice” ne bi rekli – o partnerima ali i drugim igračima. Radi se o nekoj vrsti diplomatsko-političkog “lakmusa”. Ostalo ima je samo da oslušnu glasove reakcije.
Prosto je smešna činjenica, s obzirom da se zna koliki i kakva je američki bezbednosni aparat, da jedan obični Private First Class Bradley Manning može doći u posed bilo kakvih dokumenata stepenovanih kao tajna opasna po nacionalnu bezbednost.
svakako ce taj covek nestati,u oba slucaja
Prenapuhana priča…