Kreću se u većim grupama, izrazito su svetle puti, uglavnom nose višesojnu odeću beloj boji i svetlim tonovima. Takođe, obavezni su šeširi, kape i kačketi, te veliki “špijunski” fotoaparati :)
Da, pogodili ste – reč je o stranim turistima, kojih je iz godine u godinu sve više. U Novom Sadu godišnje pristane preko 300 velikih turističkih brodova sa turistima uglavnom iz zapadne Evrope. Kada ih susretnete, gledaju vas sa nekim zazorom, deluju nekako plašljivo, što i nije čudo s obzirom na formiranu medijsku sliku proteklih decenija. Ipak, kada vide da nema “ljudoždera” ;) vrate vam osmehom.
Na žalost novosadskih ugostitelja, kako su zapadnjački racionalni, sve imaju na brodovima tako da jako malo troše (ovo je inače žalopojka i ugostitelja u velikim turističkim mestima koje posećuju kruzeri).
Ovu simpatičnu grupu francuza sreo sam ispred Gradske biblioteke i oduševljeno su upijali reči vodiča o novosadskom fenomenu iz izloga – maturantskim tabloima.
I stranci malo trose kao i mi…