“Što bi doli sad je gori…”

Lako je bilo negdašnjoj opoziciji da iz debele, “neodgovorne” oppzicione hladovine na svaki način kritikuje tadašnju (Đinđićevu) vlast i redom podržava sve štrajkove, tobože sve u javnom interesu bez ikakvih, ne daj bože, političkih implikacija. Tada je sve zahteve štrajkača i inih nezadovoljnika Vladinom politikom Koštunica listom podržavao i opravdavao. Mada, on je tada bio Predsednik SRJ, pa je i sam bio neka vlast, ali njegova stranka je bila u opoziciji.

Ali, što je neko onomad rekao: “Što bi doli sad je gori, a što bi gori sad je doli“. Ili u prevodu “sve teče, sve se menja” (Panta Rei). Ćurak se okrenuo. Kada “dođeš” na vlast, tek onda vidiš da nije sve tako crno-belo, da imaš ogroman budžetski deficit, a “gladnih usta” koliko hoćeš. Svi nešto traže i zahtevaju, od domaćih primarnih proizvođača, do Svetske banke i stranih investitora. Sa ove nove pozicije, stvari izgledaju malo drugačije.

Sadašnji premijer je izjavio da ima “razumevanja” za težak socijalni položaj radnika u Srbiji, a zatim je dodao i to da ti isti radnici:

…jednom rečenicom sve je prebacio na njemu omiljeni pravni teren i poslao Žandare da ukroti raju. Pa, gde je tu solidarnost. A onomad je prvi došao među radnike Kolubarskih kopova kako bi ih podržao, a sad, a sasvim suprotno držanje.

Dolazak na vlast ih je otreznila, uostalom kao i bilo koju drugu političku opciju. Najlakše je tokom predizbornih kampanja obećavati “brza i laka rešenja” svih mogućih problema, a kada se tamo i stigne, tek tada se vidi prava težina onoga što su toliko do tada želeli (toliko željene vlasti).

Please follow and like us: