U vreme društvenog vlasništva nad sredstvima za rad, ovo je bila osnovna jedinica udruženog rada (SOUR – složena organizacija udruženog rada). Sada imamo novi vid samoupravnog udruženog rada i to na Webu, u kome svaki posetilac ravnopravno “udružuje rad” u smislu doprinosa razvoju organizacije dodavanjem tagova (asocijacija – ovo je možda i najbliže određenje) sadržajima.
Pojava “ulinkovanih asocijacija” (tagova – Flickr, Del.icio.us,Technorati…) prouzrokovala je na neki način deregulaciju mikro-Web struktura (web lokacija), koje sada pored one zvanične strukturirane i hijerarhijsko-linearne organizacije, dobijaju paralelnu nelinearnu arhitekturu kreiranu od “udruženog rada” velikog broja pojedinaca. Ovim se zaobilaze i menjaju uobičajene matrice kretanja korisnika kroz Web lokacije što će, nadalje, imati izvesne implikacije kako na ukupno poimanje Weba (naravno, i njegove ekonomske kategorije), tako i na ponašanje korisnika-posetilaca-surfera.
Jedan od razloga koji je i mene naveo na da implementiram tagove u Web aplikaciju bloga CMS-a je i vest da je Technorati došao do prvog miliona različitih tagova i ukupno čak preko 14 miliona dodatih tagova zapisima blogova od strane posetilaca (za samo četiri meseca, prava eksplozija).
Ako malo bolje pogledate osnovni meni bloga u desnoj kolumni, videćete da je broj kategorija poprilično veliki, a nastao je iz potrebebolje kategorizacije sadržaja i preciznijeg određivanja domena kome određeni sadržaj pripada. Kao začetak tagovanja može se smatrati i to što sam pojedinačne zapise svrstavao u više kategorija. Prosto, određeni sadržaji dotiču više tematskih domena (-razvijena kategorizacija).
Osnovni problem ovakvog načina organizacije (preovlađujući oblik na Webu) je da će svaki novi sadržaj (bilo koje vrste, čak i onaj koji još nije kreiran), po kreiranju, naći svoje logičko mesto u postojećoj strukturi. Strategija dizajniranja kategorija koje bi pokrile čitav spektar mogućih slučajeva, u napred, pokazala se kao vrlo loše i prevaziđeno rešenje.
A od sada postoji mogućnost posetioci kategorišu sadržaje prema sopstvenoj logici (korisnički-razvijena kategorizacija) i da u tome učestvuju zajednički, kolaborativno, što je svakako bliže stremljenju “korisnik u centru pažnje”.
Sveukupnost pomenutog “tagovanja” i značajne “socijalizacije” aplikativnih Web rešenja, vodi u krajnoj instanci (da li baš krajnjoj?)samoorganizaciji Weba i u značajnijoj meri semantičkom Webu.
