Upotrebom gotovine potrošači širom sveta gube dolar dnevno, odnosno 6.5 grama zlata godišnje
Istraživanje o potrošačkim navikama kompanije Visa. otkrilo je da godišnje u proseku izgubimo 365 dolara! Novac uglavnom ostane zaboravljen ili izgubljen u automobilu, kod kuće, u kancelariji, a „rasipamo“ se i čuvanjem sitniša u stranoj valuti koji vratimo sa odmora ili poslovnog puta. Kada bismo tu naizgled malu količinu novca redovno ubacivali u kasicu prasicu na kraju godine mogli bismo da kupimo 6,5 grama zlata.
Među najvećim svetskim „gubitnicima“ sitnog novca su Japanci – čak 337 dolara, na koje zaborave i ne iskoriste ih, dok su ljudi u Indoneziji znatno štedljiviji, jer kod kuće izgube samo 21 dolar.
Gde nestaje keš?
U automobilu, kod kuće i u kancelariji prosečno izgubimo 80 dolara, a svima nam je poznato i zveckanje stranih valuta u čepovima po povratku sa puta. Taj sitniš uglavnom nas čeka za buduća putovanja, dok samo jedan od petoro ispitanika Visa istraživanja strani novac promeni u domaću valutu. Istraživanje najveće svetske kompanije za platne usluge pokazalo je da se potrošači vraćaju iz inostranstva sa neiskorišćenih 285 dolara u stranoj valuti.
Među turistima „rasipnicima“ prednjače stanovnici Singapura koji po povratku sa putovanja „gube“ čak 625 dolara. Sa druge strane, stanovnici Indonezije, Južne Koreje ili Tajvana dosta su obazrivi pri korišćenju novca u inostranstvu, pa tako tokom godine na putovanjima ostanu „kratki“ za samo jedan dolar.
Zato “Plastika” se ne rasipa
Većina ispitanika Visa istraživanja (54%) kaže da debitnu karticu koristi prevashodno jer je plaćanje lagodnije, jednostavnije i sigurnije nego kada koriste keš, a elektronske transakcije pomažu im i pri kasnijoj kontroli finansija. Više od polovine ispitanika (53%) kaže da im je korišćenje kartica dobro za finansijsko upravljanje, a isto tako znaju da se prilikom plaćanja novac odmah podiže sa računa u banci.
Istraživanje je pokazalo da prosečan potrošač poseduje dve debitne kartice, ali je takođe otkrilo i činjenicu da se one ne upotrebljavaju u svim slučajevima. Samo 42% ispitanika svesno je da svoju debitnu karticu može da koristi u celom svetu. Debitne kartice, a posebno Visa debitne kartice široko su prihvaćene širom sveta, u više od 200 zemalja i teritorija, gde se koriste u prodavnicama, za kupovinu preko Interneta, kao i za podizanje novca sa inostranih bankomata, ukoliko je gotovina u nekom trenutku potrebna.
Ako u instranstvu koristite debitnu karticu koja je vezan za dinarski racun, banka ce vam transakciju racunati po njihovom nepovoljnom kursu, mozda se gubitka na gotovinu ipak isplati. A visak strane valute zamenite u nekoj menjacnici koja radi sa tom valutom. Vodite racuna i da preuzimanje sa bankomata koji ne pripadaju vasoj banki dodaje harac.