Sfinga je biće s lavljim telom, a ovnovom, sokolovom, jastrebovom ili ljudskom glavom. Izmislili su je Egipćani u Staroj Državi, a potom je donesena i u grčku mitologiju.
Kod Grka prikazivana je kao stojeći krilati lav ženskog lica, a kod Egipćana kao ležeći lav s različitim licima ili muškim licem. Ona je mitološko biće koje postoji u egipatskoj i grčkoj mitologiji, a javlja se i u hinduizmu. U grčkoj mitologiji postojala je samo jedna Sfinga, stvorenje s lavljim telom, ptičja krila i glavom žene. Ta Sfinga bila je demon rata i uništenja.
Zanimljivo je da se ispred zgrade pravoslavne Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, na samom ulazu, stoje dve sfinge očigledno egipatskog stila, ali nisam uspeo da saznam njihovo poreklo i vezu sa pravoslavnom crkvom.
Sfinga u Sremskim Karlovcima
Ipak, nisu sfinge rezervisane samo za Egipat i Grčku, ima ih zapravo širom sveta, od Indije do Evrope. Novooživljena maniristička sfinga iz 16. vega često se smatra francuskom sfingom. Na Flickru imate sjajnu galeriju fotografija sfingi širom sveta, kojih je za sada skoro 500.
U nastavku, evo par sfingi iz različitih krajeva sveta.
Latvijska sfinga iz Rige, sa dalekog severa
Stilizovana sfinga u engleskom Birmigenu
Sfinga u Amsterdamu
Sfinga u ruskom St-Petersburgu
Francuska sfinga
Sfinga iz španske Segovie
