Autor the Daily Flight-a se u nedavno objavljenom tekstu Body Blow zapitao: koju vrstu fontova upotrebljavati za online medije, serifne ili bez-serifne?. Nakon “tri runde” preispitivanja došao je do zaključka da u osnovi nema neke velike razlike, serfini fontovi se “brže” čitaju u odnosu na ove druge pod uslovom da su dovoljno čitljivi (jasni), dok su bez-serifni neprevaziđeni kod prikaza “sitnog” ekranskog teksta.
Svakako, dobar anti-aliasing može da poboljša poziciju serifnog tipa, zbog lošeg anti-aliasing algoritma na Windows-ima serifni fontovi su po meni manje čitljivi i tu bez-serifni fontovi imaju prednost. Na Mac-ovima je situacija drugačija zbog nadmoći u grafičkom prikazu.
Ipak, bez obzira koju vrstu tipografije primenjujete za Web veoma je bitno ispoštovati nekoliko stvari:
- Veličina fonta osnovnog teksta ne bi smela da ide ispod 10 pointa.
- Prored bi trebao biti malo veći, oko 1,5 linije.
- Prema više usability istraživanja, dužina reda teksta ne bi trebala da bude veća od 11 reči. Duže linije tekstaotežavaju čitanje i “praćenje” toka dokumenta.
- Radi veće čitljivosti potreban je nešto veći kontrast između teksta i pozadine, ali takođe on ne sme biti ni prevelik. Veći kontrast zamara koliko i onaj nedovoljni. U poslednje vreme se na više mesta čuje da na ekranima treba izbegavati klasični crni tekst na beloj pozadini, te se preporučuje ublažavanje tog kontrasta (posebno se naglašava “omekšavanje” bele pozadine).
Хвала за чланак. Јако је лепо видети да се неко занима за писменост. То ме увек обрадује истински.