Kao što sam nedavno na ovom blogu ukazao na nelogičnosti i apsurde vezane za izdvajanje (preusmeravanje) novca poreskih obveznika na “kulturu”, tako se i jučerašnja Tribina “Potemkinov Novi Sad“ fokusirala na problem i pokušala da ukaže na loše stanje u nacionalnoj kulturi uopšte.
I sam Želimir Žilnik izrekao je stav koji sam par puta naglasio da je Exit komercijalna institucija i da ne zahteva pomoć društva, već da sama organizacija mora da pomogne gradu u kome je ponikao ovaj događaj. A za poslednjih deset godina od Exita gradu nije ostalo ništa, a na uštrb Exita mnoštvo kulturnih programa i projekata ostalo je nerealizovano.
Želimir Žilnik:
Oni su zapravo ušli u jedan tamni oblak koji se nadvio nad Srbijom i koja se zove SRPSKA KOMERCIJALNA KULTURNA LAŽ. Exit je komercijalni festival i profit mu je ogroman. Dakle, radi se o pomračenju u glavama i mi smo dužni da kao profesionalci reagujemo.
E jes, Zelimir ga pretera. :)
U pravu je, i treba da se pobuniti protiv sramne izjave gradonacelnika, ali reci da grad, i Srbija, za deset godina od Egzita nista nisu dobili, je isto tako sramno i povrsinski gledano…
Uvek moze bolje, naravno, i oko toga se treba konstruktivno razgovarati…
A ja sada gledam, pa ne vidim: kako si to razvrstao “Tekstove slične tematike na blogu”. :)
NIsam videla nijednu sličnost.
@Moo: relevantonost postoji ;) to već sam CMS razvrstava
A sada, ozbiljnije:
Bila sam tamo i slušala sam Željka i on je rekao nešto sasvim slično, ali ništa takvo, zapravo. Etogac, kako mogu da zvuče rečenice izvučene iz konteksta.
Nijednog trentuka Žilnik nije pokušao da zatraži da se Novom Sadu od Exita “vrati nešto”. Hteo je jedino nešto, a to je Exitova reakcija. To je pravo značenje te rečenice koju ovde citiraš. Zavapio je što nije bilo reakcije iz Exita na gradonačelnikovu izjavu, i to je rekao u jednom širokom ekspozeu iz kojeg je izvučena ova rečenica.
Lično, nisam se čak ni složila s tim potrebama, i organizatora i ŽŽ, da nedostaje reakcija Exita, ali sam se postidela jedne druge stvari, koja je na jako dobar način opisala odsustvo kulturne politike u Novom Sadu, koja nije samo ekskluzivitet trenutne gradske vlasti:
Želimir Žilnik, the Žilnik, sedeo je tamo i navodio takstativno gde je sve njegov filmski opus bio vrednovan (200 i nešto festivala, 60 i nešto retrospektiva) i koliko je ikada dobio od svog grada: ništa. nula, nunka. Zero.
I to je bilo da padneš sa stolice. Sedi čovek čiji rad je vrednovan svuda u svetu, kaže ja postojim, ima me, to potvruđuje i stručna svetska javnost, a u gradu nisu ni primetili da sam rediteljski brand, čije ime, uz ime našeg grada, znači nešto u svetskim okvirima.
I to je tema. Kada prvi čovek grada kaže da svi drugi nisu od interesa, onda vidiš na jednom mestu koliko ljudi je dobilo više priznanja iz sveta, a da ga sopstveni grad ne vidi. Jer ne proizvodi profit. Jer ga ne uživaju široke narodne mase. Jer je iz kabineta gradonačelnika rečeno da sada uzimamo kurs podilaženja masovnom ukusu.
A tačno je da svi pripadamo nekoj manjini.
Istina, imamo mnoštvo uglednih i plodnih stvaralaca koji su mnogo više vrednovani “van lokala”, a vlast k’o svaka vlast – brine o sebi i svojim bližnjima.