Višenamenski Lockheed Martinov lovac za 21. vek F-35 Lightning II imao je krajem januara svoj prvi namenski evaluacioni let, a na njemu je leteo pukovnik James "Flipper" Kromberg koji je imao zadatak da nakon brojih testova oceni borbenu upotrebljivost ovog aparata poslednje generacije lovaca. Avion je nalazi u 461. test-eskadrili i proćiće još mnogo vremena dok se ne uvede u operativnu upotrebu, a samo vazduhoplovstvo SAD-a planira da poruči preko 1.700 aviona ovog tipa.
Prema izjavi pilota F-35 je prevazišao njegova očekivanja, a ono što je mene iznenadilo je potpuna integracija napadno-navigacionog sistema u pilotski šlem (za sada je ovo samo opcija). Pre nekih desetak i više godina kada sam u okviru predmeta "Napadano-navigacioni sistemi" (NNS) izučavao ove složene računarske sisteme, vrhunac su tada bili NNS-ovi koji su kao interfejs prema pilotu koristili HUD (head-up-display) i HDD (head-down-display), koji se i danas većinom koriste. Kod ovih sistema nišanska slika, navigacioni parametri i druge informacije projektovali su se na polupropusno staklo kabinskog vetrobrana. U ovom slučaju, avion se morao uvoditi u položaj prema cilju kako bi se na njega efikasno dejstvovalo.
Bilo je i tu nekih pomaka, pa je tako pilotska kaciga na MiG-u 29 bila spreguta sa IC glavom rakete R-73, tako da je pilot usmeravanjem glave u određenom pravcu mogao da usmeri termovizijsku kameru u smeru posmatranja.
NNS primenjen u F-35 u narednim fazama razvoja biće potpuno integrisan u pilotski šlemafon F-35 HMDS (Helmet Mounted Display System). Sve informacije će se umesto na vetrobransko staklo projektovati na šlemafonski vizir.
Ako pogledate sliku F-35 HMDS je prema svojoj kompleksnosti i dizajnu prevazišao maštu svih kreatora i kostimografa iz naučno-fantastičnih filmova. Na njegov vizir projektuju se televizijska i termovizijska slika okruženja, napadno-navigacijski elementi, senzori prate kako položaj glave tako i zenice oka pilota, te je sve to spregnuto sa sistemima naoružanja.
Fascinantno i zastrašujuće istovremeno, sa obzirom na svrhu. Ali kao i većina tehnološkoh pomaka, i ovaj potiče iz domena vojno-razvojnih projekata, te će vremenom naći i svoju civilnu primenu.