Skupština Srbije je 12. oktobra 2010. godine usvojila novi Zakon o zaštiti potrošača koji obezbeđuje efikasnije ostvarivanje i zaštitu prava i interesa svih nas potrošača.
Novim Zakonom o zaštiti potrošača uvode se ključne evropske direktive iz ove oblasti i uspostavlja se pravni okvir koji omogućava zaštitu potrošača u Srbiji po evropskim standardima u koji je implementirano 15 ključnih evropskih direktiva iz oblasti zaštite potrošača. Mi kao potrošač ćemo ovim zakonom biti izjednačeni sa pravima potrošača u zemljama Evropske unije.
A šta zo znači, evo i nekih konkretnih unapređenja:
- garantni rok za sve proizvod je 2 godine – recimo, nema više onoga na računarske miševe garancija 7 dana, već je 2 godine, tako da bez obzira koliko vam trgovac napiše u Garantom listu – svi proizvodi iamju dvogodišnju garanicju
- ukoliko se kupljeni proizvod pokvari u prvih 6 meseci od kupovine, potrošač ima pravo da mu roba bude popravljena u roku od dva do sedam dana, zamenjena ili ima pravo na raskiid kupoprodajni ugovora i povraćaj novca
- obeštećenje – dobijanje pravične naknade za lažno prikazivanje svojstava prozvoda i usluga, nekvalitetne proizvode ili nezadovoljavajuće usluge;
- Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisan način
- ne može se dovoditi u zabludu potrošača u pogledu visine cene, odnosno stvarati utisak:
1) da je cena niža nego što jeste;
2) da su u cenu uključene posebne usluge za koje se plaća posebna cena;
3) da je cena bila ili da će biti povećana ili snižena za određeno vreme ili za određeni iznos. - otrošač ima pravo prigovora na kupljeni proizvod ili pruženu uslugu, za koje se ne izdaje garantni list, zbog nedostataka koji su nastali u roku od 6 meseci od dana kupovine, odnosno izvršene usluge., Ukoliko j prigovor osnovan kupac ima pravo na: zamenu kupljenog proizvod, povraćaj sredstava i otklanjanje nedostatka
- deklaracija mora sadržati podatke o proizvođaču, zemlji porekla, uvozniku, dobavljaču, sastavu, količini, kvalitetu, datumu proizvodnje i roku trajanja, odnosno roku upotrebe, načinu upotrebe, održavanju ili čuvanju proizvoda i druge podatke,
- Tehničko uputstvo, uputstvo za upotrebu i deklaracija moraju da budu u pismenoj formi i na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.
- Potrošač ima pravo da u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja proizvoda datog na popravku u garantnom roku traži da mu se isporuči novi proizvod ili da mu se na ime naknade štete isplati novčana vrednost u visini maloprodajne cene tog proizvoda
Osim navedenog, ima tu još mnogo pozitivnih novosti, ali posebne stavke zakona odnose se i na Internet trgovinu, na ovaj vid dealtnosti odnosi se član 27 novog zakona:
Ponuda proizvoda i usluga korišćenjem elektronskih sredstava
Ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska pošta, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadrži sve bitne elemente (vrstu i kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, način plaćanja, rok za isporuku, rok za izvršenje usluge, cenu, način rešavanja prigovora i dr.) koji su od značaja za odluku potrošača o kupovini ponuđenih proizvoda, odnosno korišćene usluge.
Prodavac proizvoda, odnosno davalac usluga, koji je zaključio ugovor na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda, odnosno za ispravno funkcionisanje proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa zakonom, kao i za neizvršenu ili nekvalitetno izvršenu uslugu, a potrošač ima pravo prigovora u skladu sa čl. 34. i 35. ovog zakona.
Po članu 58. rok za rešavanje reklamacije a samim tim i povratom novca je 15 dana!
Potrošači bi trebalo da budu ovim zaštićeniji i to je ok … sada ostaje da vidimo kako će se ti isti potrošači ponašati i da li će zloupotrebljavati neke delove ovog Zakona ;)
Milane ne može nijedan Zakon da se zloupotrebi jer postoji pretpostavka dobronamernosti zakonodavca, može samo da se sprovodi ili ne. Ni do sada potrošači nisu bili lošijoj poziciji sa strane Zakona, ali se prethodni splet zakona jednostvano nije sprovodio, a najveći problem bila je neobaveštenost potrošača u vezi sopstvenih prava.