Novosadska picerija “ALO” predstavlja jednu od prvih picerija u Novom Sadu, ako ne i u našoj zemlji. Otvorena je negde ’80. ili ’81. na Novom Naselju (službeno Bistrici), koje je tada brojilo tek nekoliko zgrada, a sada tamo živi preko 40.000 ljudi. Koliko mi je poznato, pre ove picerije, pizza se samo mogla pronaći samo kod čuvenog Mileta Pice u Petrovaradinu, kafedžije-pionira.
Krajem ’80-tih u našim krajevima doživeli smo ekspanziju ove vrste ugostiteljskih objekata, a novosadski šor nije bio izuzetak. Ali pica ni u jednoj gradskoj piceriji nema onu tananu, finu aromu i ekstra ukus kao ona u “ALO”-u. Kada se tome doda “najdebelija” hladovina koju stvaraju velika stabla lipe, i neobično ljubazno osoblje koje vas dočekuje kao kakvog starog znanca, onda ova picerija sigurno nema premca među novosadskim kafeima i kafanama.
Zanimljivo je da se enterijer nije menjao od samih početaka, a njime dominira dugački masivni šank i veliki broj manjih i većih separea.
