Na žalost 99% novosađana nikada nije posetilo spomen zbirku Pavla Beljanskog, zapravo nikada nisu ni čuli da postoji. Sam sam više puta bio, ali nisam imao prilike da me kroz zbirku provede neko od poznavalaca Pavla Beljanskog – čoveka koji tiho i predano radio na sakupljanju i očuvanju kapitalni dela naših umetnika. Večeras sam sa kolegama iz Color Press Group imao prilike da se u skoro dvočasovnoj šetnji kroz galeriju zahvaljujući stručnom vođenju stručnog saradnika muzeja Jasmine Jakšić i upravnice Jasne Jovanov mnogo bolje i iscrpnije upoznam sa predanim radom Beljanskog.
Trenutno je aktuelna izložba Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Kosta Hakman, koja je deo nastavka projekta Pavle Beljanski – prijatelj umetnika, a ove godine posvećena je Kosti Hakmanu (1899–1961).
O prijateljstvu i mecenatskom odnosu Pavla Beljanskog (1892-1965) prema umetnicima čija je dela sakupljao svedoče dokumenti iz arhive Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Na osnovu sačuvane prepiske Koste Hakmana i Pavla Beljanskog, može se delimično rekonstruisati njihov blizak odnos, krunisan kumovanjem Beljanskog na venčanju Koste Hakmana i Radmile Lozanić 1948. godine.
Kolekcija Pavla Beljanskog, koja broji 185 dela od 37 autora, sastoji se od najznačajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije dvadesetog veka, sa naglaskom na period između Prvog i Drugog svetskog rata. Upotpunjavajući zbirku do kraja svog života, Pavle Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu, čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava: „Ja sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara, ukoliko su se služili čistim slikarskim jezikom. Taj se jezik mora razumeti ili intuitivno osetiti“.