[imgo]http://www.tipometar.org/aktuelno/akcija!/ResavskaBG/img/01.gif[/imgo]Upravo ovo pitanje je [url=http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=3231]nedeljna Politika[/url] postavila odabranim sagovornicima koji su izneli sopstvene stavove, te je to pitanje koje je, kako se pokazuje, izazavalo [url=http://www.politika.co.yu/komentar.php?nid=3231]buru reakcija čitalaca[/url] (za sada, čak 91 Web komentar). Sami stavovi su uglavnom podeljeni, mada ima i onih trezvenih poput lingviste [i]Ivana Klajna[/i] koji vrlo razborito i pragmatično gleda na ovaj problem (ukoliko problem uopšte postoji).
Ukratko, prema mom skromnom mišljenju, [b]ćirilica sigurno neće odumreti[/b], zbog mnogo razloga, a mi treba da budemo [b]ponosni na našu “višeazbučnost”[/b]. [b]Ponosni na ćilirilicu[/b] jer je gotovo savršeno pismo sa pravilom “[i]jedan glas – jedno slovo[/i]”, i njenu estetiku vizuelne prezentacije, ali [b]ponosni i na latinicu[/b] koja je regularno pismo većine svetske populacije, te naravno neizbežnog fenomena Interneta.
Ne treba biti rob ili ortodoksni zagovornik jednog ili drugog pisma, “latiničar” ili “ćiriličar”, jer će i nadalje oba naći svoju funkcionalnu upotrebljivost. Dnevna štampa i mediji koji su okrenuti domaćem auditorijumu (mislim pre svega na Srbiji) mogu sebi dozvoliti “luksuz” (ako se to tako može nazvati) da [b]koriste pretežno ćirilicu[/b], podrazumavajući da svi građani Srbije poznaju ovo pismo, dok se ostali “nosioci pismenih zapisa”, oni koji ciljaju šire okruženje sa istim jezikom, moraju opredeliti za latinicu. Takav slučaj je recimo i sa [url=http://www.pcmagazin.co.yu/]PC Magazinom[/url], koji izlazi na latinici upravo iz pomenutog razloga, razloga [b]pokrivanja istojezičnog tržišta koje ne podržava ćirilicu[/b] (BIH, Hrvatska, pa i CG).
U svakom slučaju, ne treba se mnogo brinuti i praviti probleme tamo gde ih nema, jer potencijalni pokušaji institucionalnog i formalističkog nametanja može proizvesti samo kontra-efekte. Usput, ukoliko vam se dopada slovni lik koji ilustruje ovaj tekst – [b]Resavska BG[/b] (serfini knjižni font), autorke [i]Olivere Stojadinović[/i], možete ga [url=http://www.tipometar.org/aktuelno/akcija!/ResavskaBG/Index.html]skinuti sa ove adrese[/url], posve [b]besplatno[/b]. To je doprinos autorke i [i]Sekretarijata za kulturu Beograda[/i] [b]većoj upotrebi ćirilice na računarima[/b].
