Nakon julskog donošenja i objavljivanja Tehničkih uslova za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za Internet mreže od strane RATEL-a, te nakon snažene reakcije blogera, Internet zajednice, provajdera, a bogami i javnih pravozastupnika, RATEL je stavio ovu odluku van snage.
Republički ombudsman tražio je da ovaj akt bude donet tek nakon usvajanja zakona koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, a ovaj Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je u Narodnoj skupštini Republike Srbije i stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“ br 97/08 od 27.10.2008, a primenjuje se od 1. januara 2009.
Ovim su se stvorili uslovi za donošenje novihTehničkih uslova za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za Internet mreže (PDF) koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ broj 120/08 od 29.12.2008, a stupili su na snagu 08.01.2008 (juče).
Ako pregledatedokument, već na prvi pogled, videćete promene. Nema više nebuloza, poput:
u realnom vremenu potpuno autonomni pasivni monitoring Internet aktivnosti proizvoljnog (stavili su sada – POJEDINAČNOG) pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog saobraćaja ka akvizicionom centru nadležnog državnog organa
već se većina ovlašćenja RATELA i nadležnih organa svodi na:
omogućavanje pristupa ovlašćenim organima, u skladu sa zakonom
Što znači, da nema više STALNOG nadzora, već da se podrazumeva mogućnost – po potrebi i zakonu – uvida u aktivnosti pojedinačnog korisnika. Opet, sva oprema, hardver i softevr potreban za ovam "omogućavanja" pada na teret internet provajdera- što će im sigurno bar jednokratno povisiti troškove poslovanja.
Takođe, dodatnu zaštitu za krajnje korisnike – građane Srbije predstavlja drugi pasus tačke 7. a koji kaže da se mora obezbediti da se trajno zabeleže sve aktivnosti vezane za praćenje nadzora prema pretplatniku – ovim se obezbeđuje nadzor nadzornika. A obavezna stavak ove evidencije je i akt koji sadrži pravni osnov za vršenje nadzora.
Prema građanimaovaj akt je sasvim ok, ostaje još da provajderi daju svoju reč u vezi zacrtanog "hardvera i softvera".
Prva važna stvar je da je Zakon o telekomunikacijama taj koji traži da troškovi opreme za nadzor idu na teret operatera, a ne ova uredba. Druga važna stvar je da je sva prašina dignuta nepotrebno, verovatno od strane provajdera koji su hteli da izbegnu svoju zakonsku obavezu postavljanja ove opreme. Suštinski u uredbi nije promenjeno ništa. To što negde piše “pojedinačni” umesto “proizvoljni” i što je dodato “u skladu sa zakonom”, stvarno ne pravi nikakvu bitnu razliku, jer ova uredba nikada nije ni bila dokument koji se bavi načinom upotrebe te opreme, već samo propisivanjem njenih tehničkih mogućnosti.