Sinoć sam bio na premijeri predstave “Ne igraj na Engleze” na sjajan tekst Vladimira Đurđevića i u režiji mladog Bogdana Jankovića. Pozorišni komad “Ne igraj na Engleze” ima odličnu dinamičnu dramatizaciju, realne komične dijaloge i predstavlja duh našeg vremena kroz vizuru domaćih kladioničara. Samo ako se okrenete oko sebe, videćete da famozne kladionice zauzimaju najveći broj lokala u bilo kom gradu u Srbiji.
Iako u osnovi imamo priču o tri prijatelja iz detinjstva totalno zaluđenih klađenjem, i kockom kao magičnim rešenjem svih njihovih problema, kroz komične dijaloge dolazimo do činjenice o njihovom (ne)prijateljstvu, zavisti, zlobi i uopšte odnosu prepunom nepatovrene laži i neiskrenosti.
Iščekujući rezultat utakmice koja samo jednom od njih donosi sudbinski dobitak, pisac nam otkriva pomenute skrivene odnose kroz katarzična međusobna ispovedanja jednih drugima, koja otkrivaju da tu “tridesetogišnjeg prijateljstva” nikada nie ni bilo.
Glumci Ervin Hadžimurtezić, Đorđe Simić i Branislav Jerković prilično dobro su izneli uloge, sa na momente prisutnom neuverljivošću. Likovi su plastično dočarani i pružaju nam “rentgenski snimak” zavisnika od klađenja za čije neuspehe je uvek neko drugi kriv. U svakom slučaju, predstava je za svaku preporuku.
