Na meme p(r)oziv Peđe i Bluesmana da i ja iznesem nešto na zadatu temu:
- Pored trenutnog informatičkog (u širem smislu) zanimanja i opredeljenja, postoji još jedno – vazduhoplovno. Naime, završio sam SVŠ Ratnog vazuhoplovstva i protiv-vazdušne odbrane (tako se to tada zvalo) i stekao zvanje specijaliste za vazduhoplovno naoružanje. Čak sam par godina i radio na održavanju borbenih vazduhoplova, sa akcentom na izbaciva pilotska sedišta Martin Baker, a radio sam gotovo na svim borbenim avionima, od Kraguja, preko Super Galeba i Orla, do MiG-a 21. Zanimljivo je i to da mi je maturski rad bio "Radarski samonavođena raketa R-3R", raketa v-v koju je nosio (i dalje nosi) MiG-21.
I još nešto po "ovom pravcu", nakon srednje vojne škole prošao sam kroz 7-dnevne zdravstvene i psiho-fizičke testove (preciznije, testovi traju 5 radnih dana, bukvalno po ceo dan) u Vazduhoplovno-medicinskom institutu i zadovoljio sve kriterijume za tzv. I kategoriju, odnosno za pilota nadzvučne avijacije. Iako sam bio odličan učenik i prošao sve neophodne testove, zbog tada poznatog famoznog "nacionalnog ključa" nisu me pustili na Vazduhoplovnu vojnu akademiju. Ko zna zašto je to dobro ;)
- Sledeća stvar je odbojka, koju sam aktivno trenirao, svakodnevno nekih 6 godina u pionirima Vojvodine. Zanimljiva stvar je što je iz te moje grupe, iz samo jedne osnovne škole, tj. selekcije 12 klinaca, čak trojica dostigla reprezentaciju koja je prethodne decenije vladala čitavim svetom. Sa mnom su trenirali i stasali Gera (Andrija Gerić), Vaske (Vasa Mijić), Igi (Igor Mladenović) i braća Đurić, fantastična generacija.
Odbojka mi je i dalje pri srcu, pa tako svaku posetu novosadskoj plaži Štrand iskoristim za bar neku partiju Beachvolley-a, svakako jednog od najlepših sportova. Beachvolley igram od ’88 kada su na Štrandu postavljeni prvi tereni ove vrste u bivšoj Jugi. A pre par godina sa grupom entuzijasta i zaljubljenika u odbojku, osnovali smo odbojkaški klub "021" koji se vrlo uspešno takmičio u Vojvođanskoj ligi.
- Stavka broj 3 proizilazi iz prethodne. Obzirom na duge godine odbojkaškog treninga, te 2-godišnje bavljenje džudoom i jedno kratko vreme streličarstvom, DIF tj. Fakultet za fizičku kulturu bio je nezaobilazno mesto na mom životnom putu. U konkurenciji od oko 500 kandidata, bez ikakvih priprema "upao" sam "u budžet" (prvih 60) i stekao indeks DIF-a. Zbog raznoraznih okolnosti DIF je ostao po strani, ali nikad se ne zna ;)
Ipak, zbog stečene "zavisnosti" od sporta, poslednje 3, 4 godine vreme između 22 i 23 časa, gotovo svakodnevno rezervisano je teretanu "Mean Machine", gde se okuplja prava hardcore ekipa vežbača i uvek se žestoko trenira, a zbog ovoga nemam nikakvih problema sa težinom kakve ima ostatak IT populacije ;)
- Više od godinu dana radio sam u prodaji i marketingu zvaničnog dilera vozila BMW za Vojvodinu. Za to vreme "izvozao" sam i upoznao do detalja celokupnu gamu BMW-a, od serije 1, do serije 7. Tada sam bio upoznat sa svim kako tehnički, tako i voznim karakteristikama ovih "ultimate driving machines"-a
- Od "malih nogu", uz pokojnog ćaleta, bavio sam se drvetom, stolarijom i tapetarijom. Sa današnjim prodajno-stolarskim centrima i asortimanom koji nude, uz malo znanja i volje možete napraviti gotovo sav nameštaj za sopstvene potrebe. Dosta toga u stanu sam sam napravio, od skice i nacrta, do gotovog komada nameštaja. U sklopu tapetarskog zanata naučio sam i da šijem, ručno i mašinski.
Meme šaljem dalje na adresu:
,
,
,
i
-ja.