Konačno su se republički poslanici dosetili da treba menjati Zakon o akcijskom fondu, ne bi li se uvelo više reda u ovu našu skarednu privatizaciju i više kontrole u “privatizovana” preduzeća sa velikim brojem malih akcionara gde glavnu reč i dalje vode rukovodstva iz tzv. “društvenog poretka” zahvaljujući manipulacijama i pretnjama. Treba menjati tu još što-šta, ali ovo je tek prvi korak.
Po prethodnom Zakonu, iako je recimo država imala većinski paket akcija u oko 500 domaćih preduzeća, nije kao većinski vlasnik učestvovala u upravljanju tim preduzećima shodno udelu vlasnišva, čime se aktuelnim rukovodećim strukturama ostavilo mnogo manevarskog prostora za razne mahinacije i obezvređivanje kolektivne, sada već privatne imovine. Ova situacija se sada menja bolje, ali opet ne definitivno jer će država (Akcijski fond) pravo glasa ostvarivati samo u određeni slučajevima, ne i svim.
Pošto se država nije uplitala i interesovala za svoj deo vlasništva, najviše su trpeli mali akcinari, pogotovo oni akcionari koji su u isto vreme i zaposleni u tim “subjektima privatizacije”, jer kada se dođe do godišnje skupštine i bilo kakvog glasanja, počinju pretnje, ucene i omalovažavanja od strane „menadžmenta“ ne bi li došli do još jednog glasa “podrške”.
Dodatno, “menadžent timovi”; ovakvog soja dodatno su usporavali proces privatizacije i kristalizaciju vlasništva nedostavljanjem prospekta preduzeća berzi hartija od vrednosti, čime se sprečavalo slobodno trgovanje akcijama na finansijskom tržištu.
I ovo je sada izmenjeno, ali opet sa manjkavošću. Naime, preduzeća u kojima Akcijski fond ima udeo vlasništva moraće u roku od 7 dana od dobijanja zahteva da dostave prospekt berzi, ali znači opet ne sva preduzeća. Svetla tačka je mogućnost da se trgovanje može obavljati i bez tog famoznog prospekta ukoliko mali akcionari udruže više od 10% ukupnog kapitala ili menažment ne postupi po zahtevu Akcijskog fonda. Pa, videćemo šta će biti, ali ovo bi trebalo da makar malo intenzivira trgovanje hartijama od vrednosti.
