Komentar predloga Zakona o e-potpisu

Nakon nekoliko jalovih pokušaja donošenja prekopotrebnog Zakona o e-potpisu, evo još jednog za koji ćemo tek videti da li če biti i uspešan. 1. Jula o. g. Vlada Srbije usvojila je predlog Zakon o e-potpisu i uputila ga na usvajanje u republičku Skupštinu.
Tekst predloga Zakona, na prvi pogled tu je sve što bi trebalo da bude, ali…

Ali, lično, mislim da je u nekim članovima i stavovima nedorečen:

• Kao prvo, Zakon u Članu 1. reguliše upotrebu e-potpisa samo u kominikaciji između državnih organa (sudskih, upravnih i dr.), i državnih organa i stranka (fizičkih i pravnih lica). Nigde se ne pominje upotreba e-potpisa u komunikaciji između stranaka (između pravnih lica, te pravnih i fizičkih lica). Ovom nedorečenošćju željeno e-poslovanje i dalje ostaje daleko od nas.

  Iako je zakonotvorac Članom 10. predloga Zakona izjednačio pravno dejstvo i snagu, svojeručnog potpisa i pečata sa e-potpisom, prethodno je Članom 1. ograničio njegovu validnost.

• A evo i nekih nelogičnosti vezanih za vrlo bitna Sertifikaciona tela. Po slovu Zakona:
  Citat:

  Sertifikaciono telo u smislu ovog zakona jeste, pravno lice koje drugim pravnim i fizičkim licima pruža usluge izdavanja elektronskih sertifikata, kao i druge usluge povezane sa ovom delatnošću.

  Znači, sertifikaciono telo može biti bilo koje pravno lice jer član 13. kaže da za delatnost izdavanja e-potpisa nije potrebna nikakva posebna dozvola. Zatim sledi član 15. kojim se budućem sertifikacionom telu nalaže da najmanje 15 dana pre početka rada prijavi početak obavljanja usluga. I zatim članom 16.

  Citat:

  Nadležni organ evidentira sertifikaciono telo odmah nakon podnošenja prijave kojom se nadležni organ obaveštava o početku obavljanja usluga.

  Po ovome, pravno lice može da radi već posle odaslate prijave i evidentiranja od strane nadležnog organa. Međutim, tek u narednim članovima se detaljno propisuju uslovi koje mora da ispuni Sertifikaciono telo kako bi bilo upisano u Registar sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata (Registar). Članom 20., nakon ispunjenja uslova nadležni organ donosi Rešenje o upisu u registar.

  Pa koja je onda razlika između evidentiranja i registrovanja?! Čemu služi evidentiranje? Dodatno, članom 14. Nadležni organ vodi Evidenciju sertifikacionih tela, ovim imamo i Registar i Evidenciju. Koja je razlika?

• Jedan od uslova za registrovanje Sertifikacionog tela je i:
  Citat:

  8) da obezbedi finansijske resurse za osiguranje od rizika i odgovornosti za moguću štetu nastalu vršenjem usluge izdavanja elektronskih sertifikata;

  U narednim članovima, odeređeno je da visinu ovog “resursa” propiše “Nadležni organ”. Visina ovog resursa mogla bi biti sredstvo diskriminacije, te bi ga stoga trebalo odrediti ovim Zakonom.

• Pretpostavlja se da će izdvanje e-potpisa i koštati korisnika koji je zahtevao njegovo izdavanje. Naravno, pravna lica koja vrše sertifikaciju imaju određene troškove poslovanja, a moraju nešto i da zarade. Kako će se formirati cena sertificiranja i šta sve utiče na nju?

  Sa druge strane članom 21. određeno je da Sertifikaciono telo može biti i organ državne uprave. Da li će izdavanje e-potpisa kod organa državne uprave biti besplatno, jer kako stoji u obrazloženju predloga Zakona:

  Citat:

  Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno angažovanje dodatnih finansijskih sredstava. Sredstva za obavljanje poslova evidentiranja i registracije sertifikacionih tela obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u okviru sredstava za rad nadležnog organa državne uprave

Ima tu još nelogičnosti i nedorečenosti, ali ovo su samo neke koje sam na prvi pogled (čitanje) primetio, ipak kao pravni laik, ali i kao dovoljno stručno lice u tretiranoj oblasti.

Please follow and like us: