Izbori su sada već davno iza nas, skupština je tek konstituisana, ali smo još daleko od uspostavljanja nove Vlade, sve zahvaljujući nezajažljivosti pretendenata iz tzv. "demokratskog bloka" (ne znam samo šta ih čini demokratama, o ove "druge" nedemokratama) uprkos svojim skromnim izbornim rezultatima.
Kako stvari stoje, obzirom da svaka stranka iz ovog "bloka" pretenduje bar nekoliko ministarskih mesta, sva je prilika da ćemo imati nekoliko desetina ministarstava, skoro "tri’es’t" (prema nekim najavama čitavih 26 ?!).
Naravno, oko ovih pitanja momentalno se postiže konsenzus, jer to je "stvar viših interesa" i "razumno rešenje" koje će "povećati ukupnu efikasnost buduće Vlade". Nije nego! Pre će biti da je "bara premala za toliko krokodila", a treba svakom naći neku fotelju, pa saradnicima mesto, pa partijsko-vertikalna nameštenja…
Još jedan paradoks novog parlamenta je taj što zahavaljujući ne odstupanju od Šešeljevog izbornog zakona po kome je cela Srbija jedna izborna jedinica, pojedine opštine nemaju nijednog svog predstavnika u parlamentu iako su građani uredno birali svoje zastupnike.
U stvari, oni su se stranački opredeljivali, bio je tu u kombinaciji i poneki lokalni stranački predstavnik, ali su poslednju reč (veoma demokratski) ipak dali "glavni odbori" (svake stranke) koji su naravno ova mesta podelili, a kome bi drugo, nego svojim zaslužnim beograđanima ;)
Mislite o tome.
