Upravo ovo je naslov knjige sugrađanina Vladimira Tasića koji je na “privremenom radu” u Kanadi, a za koju mu je juče dodeljeno jedno od najznačajnijih domaćih priznanja – NIN-ove nagrade za roman godine. Ovo priznanje je utoliko veće zbog toga što je ovo jubularno 50. dodeljivanje priznanja (u konkurenciji čak 123 romana), te stoga što se roman-prvenac profesora matematike “izborio” u konkurenciji naša dva istaknuta i priznata pisca, Svetislava Basare i Radovana Belog Markovića.
Pošto nagrađeni romanopisac živi i radi u Kanadi, tek sutra će krenuti za Beograd kako bi i lično primio ovo priznanje. Zanimljivo je da je roman “Kiša i hartija” već nagrađen prošle godine, kada je autoru dodeljeno još jedno domaće književno priznanje – Vitalova nagrada za knjigu godine.
U obrazloženju NIN-ovog žirija stoji:
Na umetnički suveren način roman obuhvata savremeno, ali i istorijsko iskustvo koje gradi takvu životnu situaciju u kojoj potraga za izlazom i određivanjem sopstvenog identiteta pokreće junake i povezuje iskustvo života danas i ovde sa celim svetom. Taj raspon širi se od mitologije do informatičke tehnologije, on mistifikuje znanje i istovremeno ga predstavlja kao osnovnu polugu istorije.
