“Drvimo” na brojnim mestima, pa i ovde, o elektronskom novcu, bankarskim karticama i razvoju kartičarstva, ali kada samo malo “zagrebete”, videćete da je sve to tek u nekom početnom stadijumu.Primer početne loše implementacije su ATM-ovi tj. bankomati domaćih banaka, odnosno softver i korisnički interfejs ovog tipa bankarskih aplikacija.
Ako ste ikada koristili domaće bankomate znaćete o čemu govorim. Sve je svetlucavo i blještavo sa raznoraznim animacijama i kerefekama, a sa jako malo korisnih (lako upotrebljivih) funkcija. Koliko je loše odrađena interaktivna komponenta na bankomatima govori i sledeća pričica.
Posedujem nekoliko kartica, a uglavnom ne koristim bankomate za podizanje novca. Ipak, pre neko veče trebao mi je uvid u stanje na jedom o računa, pa se uputih do najbližeg bankomata (Vojvođanske banke). I sad, ubacim karticu, “pozdravi” me ATM i upita za PIN kod. Pošto imam nekoliko kartica, malo je teže popamtiti i sve pripadajuće PIN-ove (bilo bi dobor da ih sami korisnici mogu izmeniti), te sam nehatom uneo pogrešan PIN.
Ali ja ti nisam znao, odnosno ATM umesto da me vrati na početnu poziciju uz obaveštenje (upozorenje-informaciju) da sam uneo pogrešan PIN, “on” me upućuje na naredni meni sa dve opcije:
- Podizanje gotovine
- Upit u stanje
Ja reko’, “sve je Ok”, uneo sam tačan PIN, i izaberem opciju [Upit u stanje]. Pojavi se novi ekran sa obeveštenjem u pozadini “Transakcija je u toku” i ponovnim upitom za unos PIN broja. Pri tom, i dalje nema obaveštenja o prethodno pogrešno unetom PIN-u. Sad se mislim: “Pa valjda opet treba uneti PIN da bih i dobio traženu informaciju, naravno, transakcija je u toku (upit u stanje)”.
I unesem ja PIN, kad ono ponovo sve isto – “Transkacija je u toku, unesite PIN“. Pomalo iziritiran silnim zahtevima ATM-a, ne razamišljajući mnogo, ponovo odradim isto. Kad ono – međutim ;) ATM “proguta” karticu uz samo štampano (?!) obaveštenje da je kartica oduzeta zbog pogrešne identifikacije. Ni informacije kome se obratiti, ni šta raditi, već samo podatak koji i sam već znam (nema kartice).
Ovo je klasičan primer neosmišljenog korisničkog interfejsa, a da ne govorimo o HCI-u (human-computer interface), korisničkom doživljaju,usability-ju, testiranju… Kod kreiranja ATM aplikacije očigledno nije proigran nijedan scenario moguće upotrebe iste, niti se u jednom trenutku i pomislilo na to, ali bitno da je šareno i da se nešto dešava.
ATM najmanje tri puta nije ponudio obaveštenje/informaciju, istovremeno dao je nekoliko puta lažnu informaciju (transakcija je u toku), te me je doveo u zabludu nudeći “sledeću korak” u nekom neosmišljenom scenariju.
