Jedan od glavnih problema i opasnosti za današnje velike kompanije (pa i one manje) predstavljaju – krađe, i to krađe ne obične kompanijske imovine, već IT imovine (prenosnih računara).
Da prethodna rečenica ima smisla govori sledeći podatak, samo prošle godine za šest meseci u Londonskim taksijima (taxi vozilima) izgubljeno (zaboravljeno) je 2900 laptop računara, 1300 PDA uređaja i preko 62000 mobilnih telefona.
Inače, prosek je 3 igubljena telefona po jednom taksiju.
Iako je 93% laptop-ova i 85% pametnih telefona vraćeno svojim vlasnicima, samo je oko polovine mobilnih telefona pronašlo put do svojih pravih vlasnika.
Državni aparti širom sveta polako otkrivaju propuste koje su načinile službe bezbednosti u zaštiti državnih notebook kompjutera i PDA pomoćnika. Nedavno je u Australiji obelodanjena činjenica o velikom sigurnosnom propustu. Na jedno pitanje u parlamentu, dobilo se odgovor da su državne službe izgubile preko 500 notebook kompjutera, koji vrede nekih milion dolara, a šteta od izgubljenih podataka je neprocenjiva. Slično ovome u Australiji, u Engleskoj (UK) Ministarstvo odbrane je objavilo da je u prethodnih 5 godina nestalo preko 500 notebook-ova.
Uprkos materijalnom gubitku, često su sami podaci mnogo vredniji od izgubljenog hardvera. Sa gubitkom PC-ja, meseci i meseci rada ili vredni korporativni podaci, mogu pasti u pogrešne ruke.
Neki analitičari veruju da je većina notebook PC-ja ukradena zbog informacija koje mogu biti prodate zainteresovanim licima – primer ovakvih informacija su brojevi kreditnih kartica i pasoša.
Stop krađama
Mobilni elektronski uređaji mogu biti zaštićeni na prvom nivou, i to sigurnosnim kablovima i bravama ili alarmima koji se oglašavaju na pomeranje. Neke kompanije nude sopstvena rešenja koja mogu da alarmiraju vlasnike na eventualne probleme, kao što je na primer bežični sistem koji se oglašava kada se korisnik udalji od svog računara. Dok neke druge kompanije rade na metodama za koje će povratiti ukradene podatke. Tradicionalne metoda kao što su obeležavanje mašina nevidljivim namazima ili nalepnicama koje se ne skidaju, zamenjuje se mnogo sofisticiranijim rešenjima.
Odavno postoje softveri dostupni za PC-je koji će da momentalno kontaktiraju svog vlasnika odmah po izvršenoj krađi. Ukoliko je recimo ukradena mašina prikačena na Internet, skriveni softver će kontaktirati vlasnike ili neku od sigurnosnih agencija. Ovakva vrsta softvera će da radi, čak i kada se formatira hard disk računara u pokušaju njegovog onesposobljavanja. Ovaj sistem se već dokazao u praksi, pa je dosta računara vraćeno vlasnicima.
Sistemi koji onemogućavaju neautorizovano korišćenje već su sastavni element savremenih notebook-ova. Najrašireniji metod zaštite je korišćenje lozinki, ali je on skoro totalno diskreditovan. Kao rezultat ovoga, neke hardverske kompanije nude već ugrađene ili kao dodatnu opremu: pametne kartice ili biometrijske sisteme koji svimaograničavaju pristup ,osim onima koji su autorizovani.
Većina proizvođača notebook računara u pojedinim linijama poslovnih proizvoda nude ugrađen senzor otisaka prstiju. Priliko podizanja ovog sistema, kompjuter od korisnika traži sliku otiska prsta kako bi dozvolio nastavak boot-ovanja sistema. Ukoliko se ne ponudi odgovarajući otisak prsta, mašina stopira boot-ovanje. Slični, ali drugačiji sistemi podržavaju biometrijske screensaver-e, mrežne login-e i slično.
Takođe, moguć je i upgrade postojećih mašina. Možete ih recimo proširiti DEFCON autentikatorom koji rad zasniva na otisku prsta, a koji košta oko 120 $. Šifrovanje podataka na mobilnim računarima takođe predstavlja jedno od rešenja kako kod krađe, tako i kod gubljenja računara.
