Dobismo pre neki dan novi Zakon o informisanju, veoma restriktivan i ofanzivan prema medijima, sa ciljem “pripitomljavanja” zabludelih medija, prvenstveno onih koji su zastranili u odnosu prema političarima. Ipak, iako ciljaju na zaštitu prvenstveno političara, Zakon kolateralno veoma pogađa i druge ne-političke medije.
Ono što se takođe može raći za zakon je da zaostaje u pogledu definisanja novih medija, prvenstveno Interneta i njegovih derivata.
Po njemu, javna glasila mogu osnivati samo pravna lica (?!) a kako ovaj Zakon vidi ogroman broj glasila na Webu, od brojnih e-magazina, preko blogova, pa sve do e-mail časopisa? Možda bude definisano u nekom od pozakonskih akata.
Dok ne dobijemo derivate ovog Zakona, ostaje nam recimo “Internet manifest” koji je kreiralo 15-tak nemački novinara i blogera, koji na savremen način opisiju i definišu novinarstvo u moderno doba, a sve kreće od famoznog – “The internet is different…“, od čega treba da krenu i pisci naših eventualnih podzakonskih akata.
Iako od jednog broja analitičara možemo čuti da je “Internet pretnja novinarstvu”, ova grupa okupljena oko Manifesta smatra da Internet može samo da unapredi novinarstvo. Osim što možemo da pokušamo da pokušamo stopiramo nadolazeće promene relacija u informisanju, možemo ih još i ignorisati, ali ni jedno ni drugo nije pametno. Najbolje predstavlja detekciju ovih velikih promena, njihovo definisanje i naravno prohvatanje. Upravo u tom pravcu ide ovaj “Internet manifest“.
Takođe, manifest je i svojevrsan odgovor na brojne zahteve tradicionalnih medija koji zahtevaju deo prihoda od oglašavanja na stranicama koje prenose vesti, te smatraju da im Internet finansijski donosi štetu. Upravo u tome i jeste problem, ti mediji nisu adaptibilni, a znamo šta se tokom evolucije desilo ne-adaptibilnima – tako da su promene neminovne.
Imam utisak da ovaj zakon nove medije nije ni imao u vidu, nisu im trenutno bitni(mozda kada bi malo vise pratili onlajn medije videli bi da im “opasnost” stize i iz tog pravca).
Onlajn mediji ne samo da nisu pretnja klasicnim, vec su divna mogucnost da PORUKA, sustina informisanja prenese na nove, zanimljivije, kreativnije i personalizovanije nacine. Ne secam se gde sam procitala, ali mi se jako dopalo poredjenje – u klasicnim medijima, prvo se informacije filtriraju(to radi urednik) pa plasiraju, na internetu je obrnuto – prvo se plasiraju, pa filtritaju.
Ovaj internet manifest deluje sjajno, ali dok nase drustvo stigne do ovakvog koraka, ljudi ce verovatno vec poceti da komuniciraju telepatski…
lol “The internet is different…”
you’re all different
I AM NOT :D
Ja mislim da našim zakonodavcima nije ni palo na pamet Internet kao media, tako da ono što bi u normalnim situacijama bilo tužno, ovde se pojavljuje kao srećna okolnost.
Tek su savladali laptop, a kada zamišljam “elektronsku sednicu vlade”, naročito kako prilaze stolu na kojima čuče novi, lepi i glatki laptop-ovi, nekako mi se uvek u glavi pojavi scena iz Odiseje u svemiru 2001.
Sjajno ;)
Generalno, izmene su i donete samo zbog političara i njihove zaštite, kada ih neki od medija “napadne” da mogu da ih zatvore po kratkom postupku. Tako da nekakav društveni napredak nije ni planiran.
Ne branim niti napadam taj zakon iz prostog razloga što ne znam dovoljno, pa ne volim da komentarišem ako nisam potpuno siguran u ono što pričam ali:
– vreme je da se prekine sa praksom da može da se kaže bilo šta i objavi bilo šta bez ikakvih posledica. setimo se objavljivanja slika maloletne dece kao i senzacionalističkih laži. I u civilizovanijem svetu urednici snose odgovornost za to, i materijalnu i moralnu.
– vreme je da se zna ko stoji iza kog medija, ko je odogovan za ono što ta novina objavi (pa čak i koji su njihovi motivi iako je to manje važno za pravdu više za javne mnjenje).
– Takođe ako neko ima blokiran račun (iz bilo kog razloga) čak i ako je najtiražnija dnevna novina treba da ima iste obaveze i sankcije kao i neka anonimna SZR pekara u istoj situaciji.