Pristup i osnove savremenog političkog marketinga dugujemo zlom geniju Hitlerovog propagandiste Jozefa Gebelsa. Nedavno otkrivena i javnosti prikazana kolekcija propagandnih plakata i ostalih “prigodnih” propagandnih artefakta izazavala je brojne kontroverze, ali i ukazala da je na polju modene političke promocije sve “već viđeno“.
Na slici (svastike se šire iz aviona koji krstati Nemačkom) možete videti jedan od političkih pamfleta nacističke partije sa sloganom “Hitler Uber Deutschland” iz daleke 1932. korišćen tokom ondašnjih predsedničkih izbora. Hitler i njegovi saradnici vrlo rano su shvatili moć političke propagande, a sam Hitler je u “Mein Kampf“-u naglasio “da je propaganda istinski strašno oružje u rukama eksperata“.
Za sve svje javne govore vršio je izuzetne pripreme, proveravajuči ispred ogledala ali i saradnika mnoštvo oratoskih poza, kako bi odabrao i kasnije zauazeo one najprodornije. Kada je zauzeo vlast, 1933. na mesto rukovodećeg “Ministarstva prosvećivanja i propagande” postavio je Jozefa Gebelsa koji je hteo da promeni naziv ministarstva nekim eufemizmom, ali se sam Hitler usprotivio tome.
Već krajem godine u sve veće gradske sredine instalirani su zvučnici i razglasni sistemi sa kojih se narod “prosvećivao”, dok su u seoske sredine zbog “tehničkih nemogućnosti” upućivani razglasi na kamionima (ovdašnja metoda radikala).
A kako bi omrzli Jevreje prosečnom Nemcu, kreirali su čak propagandne stone društvene igre pod nazivom “Juden Raus“, poput Yamba, gde je cilj da protera šest Jevreja iz Nemačke (?!) i druga (na slici) koja sankcioniše igrače koji staju na polja tuđih radio stanica (?! Radio Sende Spiel) – naravno samo ne nemačke su podobne.
I ne samo to, pored navedenog, organizovali su “prigodne” izložbe i umetničke svetkovine kako bi ukazali na neprosvećenost “nižih rasa”. Sva ova propaganda mašinerija nešto kasnije ostvarila je antiutopijsku viziju naconal-socijalista i sve zavila u crno, baš onako kako je crno na jednom od poseta.
