Prekjuče je, do tada “vrlo mirna i staložena”, vaspitačica u predškolskoj ustanovi u Zemunu, pretukla dete koje joj je povereno na čuvanje i brigu. Ovo “pretukla” je možda malo prejaka reč, a lansirali su je mediji uvek željni neke senzacije, ali bilo je tu sigurno “nedozvoljenih vaspitnih udaraca” i to od osobe od koje se najmanje očekuje.
Negovateljici je, kako sama kaže, jednostavno “pao mrak na oči” i pošto u blizini nigde nije našla boks-džak, sopstvene frustracije iskalila je na najbližem objektu – mališanu poverenom na čuvanje. Sigurno da i tim žena u državnim ustanovama nije lako; male plate, težak život, nervozan muž, ali sve to ne može biti opravdanja za ovakav jedan neracionalni incident.
Odmah zatim, B-92 je pronašla da se u zakonima nigde ne spominje zdravstveno-psihološka provera vaspitača pre stupanja na rad, a BKTV je organizovala tele-forum “Ko nam čuva decu?”. Ovaj zdravstveno-psihološki pregled bi trebali da prođu svi zaposleni u državnim ustanovama, od vaspitačica do narodnih poslanika i premijera. Ali, taj amandman se uvek nekako “omakne” pridonošenju Zakona.
U navedenim TV emisijama, ovaj događaj u nekima je pobudio još veći strah za svoju decu koju poveravaju na 8-časovno čuvanje, dok su se na drugoj strani čula oprečna mišljenja roditelja koji imaju totalno pozitivna iskustva sa državnim vrtićima i zaposlenima u njima.
Na svu sreću, od početka nisamo morali da brinemo i strahujemo, pošto smo nekako naše dete upisali u privatni vrtić gde cena diktira gotovo sve, ali gde su relacije sasvim drugačije u odnosu na državne ustanove. Ovo smo morali pre svega jer prilikom upisa nije bilo mesta u državnoj dečijoj ustanovi. Na kraju se ispostavilo da možda ovako i bolje, s tim što to podosta opterećuje porodični budžet.
