Kada imamo potrebu čuvanja izvornog audio materijala (recimo naše audio-arhive, muzičke kolekcije, demo snimaka…), opcija gubitka kvaliteta zbog kompresije nije poželjna. Originalni audio materijal se najčešće čuva radi arhiviranja i mogućnosti kasnije ponovne obrade, pa uzastopno snimanje audio fajla, kao i prebacivanje iz formata u format ne sme dovesti ni do najmanjih gubitaka.
Za ovako nešto se moraju koristiti audio formati nazvani “lossless”, koji u određenoj meri smanjuju veličinu izvornog audio fajla, ali ne na način na koji to rade formati kao što su MP3, OGG ili WMA. Algoritam kompresije “lossy” formata odbacuje određene delove digitalnog audio signala, kao što su vrednosti iznad 16 KHz, ili tihe tonove nakon glasnih koji se teže primećuju, tako da slušaoci imaju utisak da je kvalitet zvuka ostao očuvan. Svako ponovno snimanje istog materijala korišćenjem lossy formata dovodi do većih gubitaka, tako da je on namenjen samo za jednokratno snimanje i distribuciju krajnjem korisniku.
Pošto su u svrhu trajnog čuvanja audio fajlova neophodni lossless formati, a ima ih dosta, pitanje izbora može na prvi pogled biti teško. Nabrojaćemo nekoliko: ALAC – Apple Lossless Audio Codec, LA – LosslessAudio, LPAC, APE – Monkey‘s Audio, OptimaFROG, TTA – True Audio, WMAL – Windows Media Audio Lossless itd. Svaki od pomenutih formata ima svoje specifičnosti: dostupnost na određenoj računarskoj platformi, veću ili manju kompresiju, zastupljenost itd.
FLAC format
FLAC je kao lossless format postao popularan iz nekoliko razloga. Prvo zbog toga što je u pitanju format otvorenog standarda koji se može koristiti bez plaćanja skupih licenci, a zatim kao najvažnije, ostvaruje učinak kompresije od 40 do 50% zadržavajući izvorni audio kvalitet. Osim što je u pitanju naprednija tehnologija audio formata, ovo FLAC čini pogodnim za dvojaku ulogu: arhivsko čuvanje audio originala, i svakodnevni audio format za reprodukciju muzike.
Doduše, ovo će doneti malu dodatnu cenu kada je u pitanju zauzimanja prostora na hard disku, bar u poređenju sa MP3 formatom, ali sa druge strane solidne uštede u poređenju sa WAV. Ali, za mnoge audiofile FLAC je idealno rešenje.
FLAC format je zvanično objavljen početkom 2003. godine, i od tada doživljava ubrzanu ekspanziju. Svaki pažnje vredan audio softver ga podržava, naročito na Linux platformi, a baza hardverskih plejera na kojima se može reprodukovati je sve veća. Popularni iPod ga reprodukuje uz update softvera na plejeru, takođe Archos, iRiver, iAudio, Rio Karma, Sonos itd. Od softverskih plejera kompatibilni su: Windows Media plejer uz plugin, Winamp, Foobar2000, Songbird i VLC. Dok se na Linux platformi može koristiti: MPlayer, Xine, Rythmbox, XMMS, Amarok, Kaffeine itd. Audio fajlovi u ovom formatu imaju ekstenziju .flac.
KAao je FLAC relativno (za sada manje popularan) nov format, očekuje se u budućnosti još veće širenje podrške za njega, kako na nivou softvera tako i hardvera. Otvorenost formata, međuplatformska podrška, dobra kompresija bez gubitaka, široka korisnička baza…. nameću FLAC kao rešenje budućnosti za lossless čuvanje audio materijala, i to ne samo za korisnike open source softvera.
Link: http://flac.sourceforge.net
Drago mi je da ljudi i kod nas postaju svesvni lossless formata.
FLAC je odlican format i postoje i hardverski player-i koji ga podrzavaju.