Domaći strip je na marginama kulture i to nije novost. Razloga je puno, ali jedan od velikih je i zanemarivanje od strane države i državnih kulturnih institucija. Zna se da država svake godine velika sredstava odvaja za otkup knjiga za popunjavanje fondova domaćih javnih držanih biblioteka, ali nijedan dinar nije izdvojen za bilo koji strip album!
Provereno, novosadska Gradska biblioteka nema u svom fondu nijedan strip album, a ove godine izdvojeno je 100 miliona dinara za otkup knjiga. Komisija Ministarstva kulture je otkupila 1.327 naslova i 169.866 primeraka ali među njima nema nijednog strip albuma!
Zato je domaća zajednica strip autora i izdavača uputila javno pismo Ministarstvu kulture i njegovoj komisiji za otkup knjiga (koje slobodno mogu da potpišem i ja):
Poštovani,
Zašto postoji strip u Srbiji? Ova od šezdesetih godina priznata „deveta umetnost”je u našoj zemlji prebacila vek postojanja, a i pored značajnog mesta u istoriji stripa u svetu, nema podršku same države. Otkud to?
Načini na koje državne institucije sa Ministarstvom kulture na čelu mogu da podrže strip u Srbiji brojnisu, ali nedostatak podrške izdavačima u srži je problema zašto je stanje stripa u Srbiji ovako loše.
Katastrofalne posledice na dalju sudbinu stripa u Srbiji imaće činjenica dana ovogodišnjem konkursu za otkup publikacija objavljenih 2010. godine, kao i ponovljenih izdanja iz 2009. i 2010. godineza potrebe javnih biblioteka nisu uključeni stripovi. To nije bio slučaj na prethodnim otkupima kada je strip redovno, iako po količini skromno, otkupljivan. Kako je moguće da se proceni da među 1.327 naslova i 169.866 pojedinačnih knjiga u čiji je otkup uloženo skoro 100 miliona dinara ne vredi uvrstiti niti jedan jedini strip?
Na pitanja koja su Ministarstvu kulture postavljena direktno, nije bilo odgovora.
Dodatnu prepreku pristupu stripa bibliotekama stvara činjenica, da 178 bibliotekani nezavisno od otkupa Ministarstva svojim skromnim individualnim budžetima ne otkupljuju stripove. Zašto? Jer je spisak knjiga koje su za njih već odabrali u Ministarstvu, spisak na koji oni nisu mogli da utiču, takođe osnovna vodilja za njihove samostalne nabavke. Uprave biblioteka, sem indirektno, stoga nisu ni upoznate da postoji preko 50 strip albuma koji su objavljeni samo u prethodnoj godini.
Zabrinjavajuća je implikacija da je od svih knjiga koje se izdaju u Srbiji svake godine, vredno samo one što je na listi za otkup Ministarstva. U tom slučaju je poruka upućena stripu uopšte, a posebno onom njegovom delu koje se odnosi na autentično, svetski prepoznato domaće stvaralaštvo, vrlo jasna. Ali ovaj proces se ne mora zaustaviti ovde. Ima još skrajnutih pravaca same književnosti, prezrenih žanrova i drugih „nepodobnih” knjiga koje mogu biti sledeće.
Možda ne treba da se poredimo sa Francuskom u kojoj je strip u potpunosti izjednačen sa književnošću, ali je dovoljno da obratimo pažnju na susednu Hrvatsku. Tamo se na otkupima knjiga od strane ministarstva kulture strip nalazi kao obavezna i po obimu bitna stavka, a tamošnji domaći autori i cela scena se još konkretnije podržavaju i kroz sufinansiranje strip časopisa, pojedinačnih izdanja, festivala i manifestacija od strane kako ministarstva tako tako i gradskih vlasti.
I Srbija ima brojne tradicionalne festivale: Balkanska smotra mladih strip autora u Leskovcu postoji 14 godina, najstariji je i najmasovniji festival na području bivše SFRJ, koji već tri godine nije ni dinarom podržan od strane nadležnog ministarstva. Salon stripa u Beogradu je upravo održan po deveti put. Imamo časopise, strip škole, samizdate, fanzine i bogatu i univerzalno priznatu alternativnu strip scenu… I sve to uprkos nedostatku novca, uprkos ignorisanju i nerazumevanju onih koji bi trebalo do prepoznaju taj potencijal, i da mu uz samo malo podrške daju šansu da se ostvari.
Velika je šteta da upravo sada, kada domaći strip doživljava veliki uspon, kada se mnogo više crta i piše nego u poslednje dve decenije to ne može i da se vidi u opipljivoj formi, već samo kroz impozantan broj učesnika na strip konkursima i česte izložbe stripova koji sem nakratko na zidovima, niko više nema prilike da zaista i pročita.
U ovom obraćanju ne zastupamo samo interese dolepotpisanih izdavačkih kuća koje su za deset godina postojanja postigle upravo ono što je najvažnije za srpsku strip scenu, odnosno objavile mnogobrojne albume domaćih autora, ali i najbolje od onoga što nudi svetski strip. Zahvaljujući njihovom entuzijazmu, naši autori, a inače velikani svetskog stripa kao što su Zoran Janjetov, Enki Bilal (Enes Bilalović), Bane Kerac, Toza Obradović, Darko Perović, Rajko Milošević – Gera, i mnogi mnogi,ipak su mogli da se čitaju i na srpskom jeziku.
Ovim pismom se, dakle, borimo i za njihova prava, i prava još preko 50 scenarista, crtača i kolorista koji su u prethodnim godinama objavljeni u okviru ovih izdavačkih kuća kao i još većeg broja onih koji čine Udruženje stripskih umetnika Srbije.
Nedavno je najugledniji svetski časopis posvećen teoriji stripa The Comics Journalistakao da su „Beograd i Srbija definitivno centar strip umetnosti Istočne Evrope“. Zahvaljujući našoj otvorenosti, i mogućnosti da stripovi koji nastaju u kolaboraciji autora iz više zemalja budu objavljeni u našim izdavačkim kućama, podrška ovim izdanjima znači i podršku regionalnoj umetničkoj saradnji.
Pomenuti izdavači izuzetno zavise od otkupa svojih izdanja. Ona se, upravo za potrebe biblioteka, štampaju kao luksuzna, tvrdokoričena izdanja visokog kvaliteta štampe.
Tiraži stripova u Srbiji su mali, i veza koju su imali sa onim glavnim konzumentima, decom, izgubljena je dugotrajnim nestankom strip izdanja sa kioska. Dajte deci šansu da zavole stripove, jer su generacije, decenijamasricale prva slova u njima, i sledeće za šta će se uhvatiti će biti upravo knjige.
Ako izdavači ne mogu da ojačaju, neće imati sredstava ni da ulažu u domaći strip. Stoga, jedina šansa talentovanim crtačima i scenaristima, da se negde, nešto od tog talenta i vidi, i dalje ostaje na Zapadu, pre svega u Francuskoj, Italiji, Americi…
U Srbiji, koja promoviše kulturu kao jedan od svojih turističkih potencijala, u Beogradu, koji pretenduje da bude evropska prestonica kulture, da li je moguće da neko ko uđe u biblioteku, ne može da sazna šta je to srpski i svetski strip?Sigurni smo da smo u svetu stripa kulturna velesila. I to treba da se zna.
Strip se u Srbiji i dalje nalazi na raskrsnici –nedovoljno priznat da bi biopunopravni deo kulture, nedovoljno čitan da bi isplatio autorstvo domaćih autora, nedovoljno skroman da bi ostao u andergraundu. Pomozite da se vrati na mesto koje mu je zasluženo pripadalo i bilo njegovo toliko godina. Na police biblioteka, i ruke željnih čitalaca.
—————————————————————————————————————
Pismo ministarstvu potpisalo je sedamdesetak strip autora i izdavača iz Srbije:
Urednici izdavačkih kuća: Igor Marković, (System Comics),SlobodanJović, (Darkwood),VukMarković, (Komiko), Dejan Đoković Dekara (Lavirint), Goran Lakićević (Besna Kobila), SibinSlavković, (Marketprint), Goran Zečević (Phoenix press), ZlatkoMilenković, urednikinternetportalaStripvesti, ZoranTucić, predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije,
Strip autori,teoretičari, scenaristi i slikari: Pavle Zelić,Zdravko Zupan,Ivica Stevanović, asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Zoran Penevski,Dejan Stojiljković, , Marko Stojanović, Vladimir Vesović,Svetozar Toza Obradović, Zoran Stefanović, Srđan Nikolić Peka, MilanAtanasijević, Vladimir Aleksić, Tihomir Čelanović, Aleksandar Sotirovski, Ivan Šainović, Borivoje Grbić, Radomir Izgarević, Denis Dupanović, Milorad Vicanović Maza, Dejan Sedlan, Igor Jovčevski, Zoran Jovanović, Daniel Atanasov, Ozren Miždalo, Damjan Mihailov, Aleksa Gajić, Đorđe Milijanović, Miroslav Mrva, Mijat Mijatović, Milenko Tunjić, Maksim Šimić, LazoSredanović, Rajko MiloševićGera, Željko Pahek, Ivan Koritarev, Boris Bakliža, Andrej Vojković, Uroš Begović, Iztok Sitar, Sebastijan Čamagajevac, Ive Svorcina, Saša Arsenić, Robert Solanović, Siniša Banović, Zdravko Girov, Nikola Matković, Tihomir Tikulin Tico, Bojana Dimitrovski, Milisav Banković, Mihajlo Dimitrovski, Mirko Čolak, Dalibor Talajić, Vladimir Krstić Laci, BranislavKerac, Nebojša Pejić, Bojan Vukić, Branko Ricov,Miroslav Slipčević Mimi, Filip Andronik i Dragan Paunović.
