Izgleda u rečima Vladana Atanasijevića, direktora Virtual Team-a firme osvajača drugog mesta na dodeli prestižnih priznanja "2003 Certified Partner Awards" u konkurenciji od nekoliko hiljada partnera kompanije Microsoft, ima istine. A rekao je da iako su sposobni da razviju softver po svetskim standardima, jednostavno na domaćem tržištu nemaju prođu. Razlozi su reket, mito i korupcija.
Ovu konstataciju možda porvrđuje nedavno raspisani tender JKP "Beogradskih elektrana" za prikupljanje ponuda u otvorenom postupku za nabavku "softvera za integrisani poslovni informacioni sistem". Sumnju u regularnost konkursa prvi je izrazio Vojislav Stojiljković iz niške kompanije „CIM college“ (Blic 16.09. str. S3), odmah nakon preuzimanja konkursne dokumentacije (cena 5.000 dinara). Ono što ga je iznenadilo su propisani uslovi za nabavku/kupovinu gore navedenog softvera, a koji već na prvi pogled predstavljaju "nemoguću misiju" za bilo koju domaću softversku firmu. Evo ukratko diskriminišućih uslova:
- promet firme od 10 milona evra u prethodne tri godine,
- uvedeno sopstveno softversko rešenje u najmanje 10 firmi u Srbiji (ovo i nije neki problem, ali…), od kojih svaka ima preko 1.500 zaposlenih (e, ovo već sužava konkurenciju),
- angažovana softverska firma mora da broji preko 100 zaposlenih (stručnjaka) ne računajuću zaposlene u drugim sektorima firme
Ove uslove ne može da ispuni nijedno malo ili srednje preduzeće za razvoj softvera, iz čega proizilazi da je tender namenjen "velikim inostranim lovcima" i njihovim lokalnim implementatorima.
Da li se ovakvim tenderima bori za
razvoj domaćeg sektora malih i srednjih preduzeća
za koji se načelno svi zalažu, od ministara do aktuelnih pretendenata na gradonačelnićka mesta?
Tender je najobičnija podvala koliko vidim. Naime, ako svaka domaća firma plati 5000 dinara da bi saznala da nema šanse to smrdi na najobičniju prevaru.
Skoro da mogu da garantujem da čak i ako se javi firma koja ispunjava te uslove da će njena ponuda biti odbijena…
Mladen Jablanović
Citat:
Tender je stvarno nefer, ali sa druge strane, kako bi se naručilac osigurao da se ne pojavi firma koja da najpovoljniju ponudu, uzme kaparu i ne uradi ništa?
Ovo je već stvar opredeljujućeg kriterijuma i procene stručnog tima unutar firme naručioca posla, ili ukoliko nemaju dovoljno stručnih ljudi – stvar konsultanata koje mogu da unajme.
ne znam šta se čudite, to je vrlo standardan način osiguranja firme koja raspisuje tender ne samo od prevara koje je opisao jablan, već i od firmi koje nisu sposobne da iznesu jedan tako veliki projekat do kraja.
jeste da je to na štetu SME, ali cilj firme koja raspisuje tender nije dobrobit drugih firmi, već isključivo njena vlastita korist, odnosno osiguranje kod ovako velikih poslova..
(a domaće firme su specijalno favorizovane na državnim tenderima sa nekih 10 ili 20% koliko se oduzima od njihove cene pre upoređivanja sa cenama firmi iz inostranstva)
inače, u normalnim okolnostima, svi se uslovi daju ispuniti (hint: konzorcijum ;).
Eh, na žalost znam za još mali milion takvih tendera ne samo iz oblasti software-a…