Upravo se vratih sa sjajne predstave Svetislava Basare “Hipertenzija“, gde se ovaj plodni pisac pojavljuje i u ulozi reditelja. Prvo premijerno izvođenje bilo je pre pet dana u kulturnom centru Inđije, a evo drugo izvođenje bilo je u sali NIS-ove zgrade. I samog Basaru smo videli u publici kako posmatra i samu predstavu, ali i reakcije novosadske publike koja je zaista sjajno primila ovaj komad, koji u jednom činu traje čitavih sat i 50 minuta.
Glavni teret ove tragikomične duodrame poneli su sjajni Predrag Ejdus i Branislav Trifunović, koje je novosadska publika čak 5 puta zvala na bis, a videlo se da su i sami glumci zadovoljni izvođenjem. Predstava je fabulom na tragu “Balkanskog špijuna” a mnogo više na tragu “Profesionalca“, toliko da se čak pominje i sam Kovačević, dok je Luka Labus “realni” lik dodirnut u ispovesti bivšeg transvestita-udbaša (?!).
Groteskni paradoks se nastavlja slučajnom ispovešću advokata-kafedžije, bivšeg udbaša, koga posećuje doktorant sociologije, sin njegovog kolege kog je koristio “za kamuflažu” tokom praćenja “objekata od interesa”. Tokom ispovesti, Igor koji je došao kod Mitra advokata kao stručnjaka za saobraćajne prekršaje, saznaje mnogo toga, pa i to da je “sve ondašnje političke vicove kreirali upravo udba” kako bi imala povoda za hapšenje onih koji ih prepričavaju, da su upravo službe kreirale višepartijski sistem u Srbiji, te se dobro rasporedili po svim strankama, što nije daleko od istine, i još mnogo, mnogo toga neočekivanog…
U svakom slučaju sjajan komad koji će vas nasmejati, ali istovremeno i dobro zamisliti u vezi dnevno političkih tema i našeg mesta u njima, pa je za svaku preporuku.
Matrix je svojevremeno kreirala “služba”, ali kako se da videti u Srbiji danas, kreira je i nadalje samo što poput agenata iz “Matriksa” braće Vačovski, agenti menjaju svoje obličje – lako, bezobzirno i bezosećajno.
