Mnogi su čuli, a mnogi i nisu – Aerodrom Željava (“Objekat 505”) vam je u vreme bivše Jugoslavije bio nešto poput Area 51 za amerikance, samo malo drugačije. Smešten u srcu bivše Juge, u Bosni pokraj Bihaća tačno ispod planine Plješevica, iako najveći vojni objekat bio je to najtajnija i načuvnija lokacija u bivšoj SFRJ.
Čak su se ispredali, i prenosili “sa kolena na koleno” mitovi i legende o “mrtvoj straži” koja čuva objekat, o “avionim koji izleću iz planine”, kao i druge priče dostojne barona Minhauzena kreirane u narodima bliskim preterivanju i mitomaniji.
U stvarnosti, radilo se vojnom aerodromu sa podzmenim spremištima za avione. Ipak, nije to bio običan aerodrom, ondašnja voja vrhuška i strategija odbrane planirali su da u slučaju potrebe hiljadu pilota i ostalih najvećih sinova naših naroda i narodnosti, preživi nuklearni napad, te nakon toga da izleti sa oko 120 MiG-ova i potamani sve naše NATO i VU (Varšavski ugovor) neprijatelje. Stvarno impozantan plan i ujedno besmislena strategija.
Kako god bilo, nekadašnji biser JNA koštao je poreske obveznike, neverovatnih ali merljivih, od 4 do 8 milijardi dolara. Navodno, ideja za gradnju objekata nastala je negde 1954. kada se jedan vojan delegaciaj obrela u Švedskoj, gde je videla sličan ali mnogo manji objekat. Gradnja objekta počela je većnaredne ’56. i trajala je čitavih 12 godina. Na izgradnji ovog čuda, dostojnog Discovery TV kanal, radilo je neprekidno 250 odabranih radnika u strogoj tajnosti, da bi aerodorom bio pušten u operativni rad “varljive” 1968.
Objekat dostajan Spectre i Jamesa Bonda
Objekat je svečano otvorio Tito prkoseći Sovjetima koji su te godine okupitali Čehoslovačku. U utrobi planine bilo je preko 20 kilometara hodnika i tunela, imao je brojne spavaonice, učionice, kuhinju, ambulantu, razna skladišta, spostveni vodovod i električnu centralu. Stanovnici ovog grada hermetički su mogli da se odvoje od ostatak sveta, a sam unutrašnji prostor bio je odvojen sa 56 teških pancirnih vrata.
Iz podzemnih galerija, koje su toliko bile velike da mogu da smeste jedan pored drugog dva MiG-21, izlazilo se na čak 4 izlaza (3 prema Hrvatskoj i 1 prem BiH) a bilo je dostupno čak 5 poletno-sletnih staza postaljenih u prtenasti oblik.
Početkom građanskog rata u bivšoj SFRJ, objekat je napušten od strane JNA, a njegovi ulazi su zarušeni eksplozivom. Sada je to jedan veliak ruina vredna cirka 5 milijardi dolara.
Verovali ili ne postoje čak i video snimci ovog objekta iz ondašnjih vremena:
Evo šta biva sa dobro čuvanim tajnama…
Šta li je tek sa onim običnim (ako ih uopšte i ima)
Sve tajne imaju ograničen rok trajanja, ali je zato televizija tu da se taj rok ne bi prekoračio slučajno… Jer, kakav je to tajni objekat koji ne snimi državna televizija :-)
“Čak su se ispredali, i prenosili “sa kolena na koleno” mitovi i legende o “mrtvoj straži” koja čuva objekat, o “avionim koji izleću iz planine””
Pa avioni zaista jesu poletali IZ planine. Covek koji je to radio mi je pricao, vojnik u penziji. Ne znam sta je tu cudno.
@Ivan: evo još jednog koji je poverovao u priče “onih koji su služili na objektu 505” – avioni su izlazili IZ skolništa u planini, ali su poletali sa pista ;)
Ja sam na to i mislio :) A kako drugacije ?
Postoji pista, a sa strane izgleda kao da izlece avion.
Inace doticni dekica ma 80 godina i bas je tamo sluzio otadzbini.
Eh sta smo sve imali a sad nema nisat….ima i jos objekta koji su gradjeni u tajnosti ti su:”Veliki Zep”
ako ima neko video od njega neka okaci!!!!
Što ovo ne otkopaju, deluje mi kao strava turistička destinacija. :)
Kasno se uključujem ali evo da kažem i ja par riječi. Živim u Bihaću, nedaleko od Zeljave (objekat 505) nekih 2-3km. Mnogo puta sam bio tamo na aeromitinzima prije rata i sjecam se dana kad su minirali pistu i ulaze u podzemne objekte. Nakon rata tamo su mjesni ljudi išli uzimati sve što je ostalo, od plina, lož ulja, kerozina i svega ostalog. Svi avioni su prevezeni u Beograd, neki su ostali u Banjaluci. U zadnje vrijeme odem ponekad “prošetam” kroz 4 ulaz, ali tu je granica sa HR, tako da ako te uhvate eto ti posla sa sudom itd. Volio bih kad bi se našla skupina ljudi koja bi malo bolje istražila objekat, jer godinama slušam razne priče koje ne bih izlagao sad ovdje, ali sam uvjeren i vidio svojim očima da postojie dva ulaza kroz koja nitko nemože proći niti je ikad tko pokušao.Neću reći tačnu lokaciju tih ulaza, ali nisu uopće na vidnim mjestima. Et da neduljim.pozz
kolko para potroseno u ovo svecko cudo a unisteno za tili cas, lepo su nas zavadili zapadni mentori raskomadase onaku zemlju velikog bogastva .pitam se sta smo dobili svi sem rata koji nas je totalno unazadio sta bi bila juga danas ,mislim ekonomski ko zna mozda jednog dana ponovo napravimo ponovo zajednicku drzavu…
I JA ISTO ŽIVIM U BIHAĆU,A AERODROM OD MOJE KUĆE JE 520M..I TAMO IDEM ČEŠĆE ČAK SAM JUČE IŠAO NAŠAO SAM 2 ŠLJEMA OD JNA …A U KASARNU ŽELEJVA MOŽE TE IĆI KAD HOĆETE PRILAZ PREKO LIČKO-PETROVOG SELA…..A ISTO SAM VIDIO TA DVA ULAZA KROZ KOJA NITKO NE MOŽE UĆI,ALI JEDAN JE NA LJETO HRVATSKA SPECIJALNA POLICIJA UŠLA U NJEGA I PRONAŠLA 11 KAMIONA VOJNIH I NA KOJIMA JE BILO NATOVARENO PREKO 50.000 KEROZINA…ALI DRUGI ULAZ NIJE OTVOREN ALI PLJEŠAVICA SKRIVA SVAŠTA U SEBI…POZZ
Samo ispravka nekih grešaka u tekstu: nije bilo 56 teških pancirnih vrata nego je objekat uništen sa 56 tona eksploziva. Pancirnih vrata je bilo onoliko koliko i ulaza, četiri, i nisu bila tri prema Hrvatskoj a jedan prema Bosni, jer su svi okrenuti na istu stranu – prema Bosni, već tako granica kaže: tri ulaza (i veći dio objekta) su na teritoriji Hrvatske a jedan ulaz (ulaz #4, na skici se nalazi odvojen od ostala tri, kod piste 5) je na teritoriji Bosne. Dalje, 20 kilometara tunela? Najčešće navođena dužina galerija je 3,500 metara, a naravno, bilo je tu sporednih tunela i prostorija, ali baš 20 kilometara, teško. Još jedan detalj, planiranje je počelo 1948. godine, navodno je tada odabrana lokacija, tako je i vojna pošta na aerodromu dobila ime, VP4868 (68, kao što je navedeno, označava godinu puštanja u rad).
Od tih pet, dve su staze poletne-sletne (1-2) a tri samo poletne (3-5). Oblik je tzv. dijamant, a ne prsten, mada, to je već nebitno. Ono što je bitno jeste da je to u suštini bio jedan veliki promašaj.
Sramota nevidena ,SRAMOOOTA ja sam bio 1989 u vojsci u tom objektu ja sam iz Makedonije to je bilo nesto najbolje sto sam video u cjelom svom zivotu nemam reci bog da ih kazni SRAMOTA.
Sluzio sam vojni rok 89-90 godine na Željavi VP9469/5 inžinjerija i mogu reći da je aerodrom bio nešto savršeno i impozantno . sve je funkcionisalo besprekorno tako da je i disciplina bila GVOZDENA!!! Mrtva straža je postojala , to kazem za one koji misle da je to mit jer sam i sam bio na toj straži! U svakom slučaju bilo je to lepo vreme i deo mog života .
Hvala Zorane na svedočenju.
Molim , ako mogu još nekim svojim svedočenjem da pomognem vrlo rado ću to učiniti a mogu poslati i neke fotografije koje bi potkrepile neka sećanja mnogih koji ovo čitaju a verujte mi da imate dosta posetilaca. ukoliko vas nešto interesuje pitajte jer su mi sećanja na to vreme imena oficira i dogadjaje veoma sveza . Pozdrav
Pošaljite Zorane, svakako ću objaviti, zanimljiv deo naše istorije.
Vojni rok sam sluzio od 18.9.1989 do 17.9.1990 godine. Komandant baze je bio pukovnik Milan Meničanin a komandant 379 inžinjerijskog bataljona, čiji sam i ja bio pripadnik je bio major Josko Mitić a njegov zamenik kapetan prve klase Cavor Branko. PR i oficir za moral kapetan Djukić Branko.Bataljon su činile 3 čete sa tehničkim vodom zaduženim za odrzavanje mehanizacije. sve ukupno oko 300 vojnika.Po dolasku u kasarnu bio sam rasporedjen u 3 inž četu tj nastavnu gde se obavljala obuka koja je trajala 5 meseci i 22 dana po PS-u. Tadašnji komandir čete je bio poručnik Tamaško Jožef zamenik i komandir prvog voda potporučnik Bajić Božidar komandir drugog voda STV Lajić Dušan komandir trećeg voda STV Čamdžić Zahid , komandir tehničkog voda VIK Damir Rušnjak. Po završenoj obuci iz 3 inž čete vojnici se prekomanduju u 1 i 2 RADNU četu koje su održavale aerodrom a ujedno i izvodile radove na aerodromu UDBINA. Komandir 1 inž čete kapetan Janez Vidmar 1 vod VIK Pelemiš Rodoljub 2 vod sada pokojni VIK Sejfović Emir 3 vod stažista iz ŠRO Bileća 90 god je bio mladji vodnik Potočnik Robert. Komandir 2 inž čete kapetan Anton Turk 1 vod VIK Kvočka Boško 2 vod STVIKL Suljkanović Osman i ZIKL Plesnik Zvonko. Pored njih su bili stv Kevac Stevo VIK Handanović Ramo I VIK Ćehajić . To je bio oficirski sastav 379 inž bataljona a u avgustu 90 su stigli potporučnik Ban Tomislav i vodnik Batarilo Davor. To bi bilo o oficirskom kadru , akoliko mi je poznato u tom sastavu su funkcionisali od 84 godine pa do 91. Poslaću i fotografije uz još neka objašnjenja i podatke.
Kada je reč o disciplini , a za koju sam već rekao da je bila na zavudnom nivou tu je bio zadužen kapetan prve klase Bulić , mislim da mu ime niko nije ni znao jer samo pominjanje njegovog prezimena značilo je nevolju na vidiku za vojnike a tako i za oficire! Po strogosti i oficirskom držanju prednjačio je kapetan prve klase a od marta 90 major Sakib Butković komandant pešadijskog bataljona koga su bez obzira na jedinicu morali podjednako pozdravljati kako oficiri tako i vojnici u protivnom bi dobili ostav i maltretiranje po tadaŠNJEM PS-U. TAKODJE JEDAN PODATAK OKO BEZBEDNOSTI , 18.9 .1989 GODINE BAŠ TAJ DAN KADA SAM I JA DOŠAO DESIO SE POKUŠAJ UPADA ŠPIJUNSKE GRUPE KOJI JE ZAVRŠEN LIKVIDACIJOM OD STRANE STRAŽE A U SAMOJ BLIZINI KAPIJE KASARNE. TO SAM SAZNAO POSLE IZVESNOG VREMENE JER SMO SVI REGRUTI ZA žELJAVU BILI OKUPLJENI DO 22H A U KASARNU NZBOG TOG RAZLOGA STIGLI OKO 1I30. ZA TO VREME SU NAS VOZALI U VOJNOM AUTOBUSU PO BIHAĆU. UPAD SU IZVRŠILI ČETVORICA U AUTU MARKE RNAULT 18 KOJI SU PO SVEDOČENJU STRAŽARA IZREŠETALI I UNIŠTILI PRI POVRATKU I POKUŠAJU BEKSTVA. JEDAN OD OFICIRA KOJI JE RUKOVODIO OVOM AKCIJOM JE BIO TADA KAPETAN ATIF DUDAKOVIĆ. OVO SAM ISPRIČAO KAKO BIH DOČARAO DUH BEZBEDNOSTI I DISCIPLINE NA AERODROMU AI KAKO SMO JE ZVALI BAZA.
još jedan zanimljiv objekat, ostavština JNA:
NA FOTOGRAFIJAMA PORED ČUVENE DAKOTE VIDIM SAMO DVA F-84 A BILO IH JE TRI ! NA KOJU ADRESU DA POŠALJEM FOTOGRAFIJE GDE SE VIDE SVA ČETIRI AVIONA? NI NA JEDNOJ OD DOSADA POSTOJEĆIH FOTOGRAFIJA NEMA AUTOPARKA INŽ BATALJONA A ON SE NALAZIO PRE ULASKA NA KAPIJU KASARNE IZ PRAVCA SELA IZAČIĆ NA KRAJU AVKDIĆ BRDA GDE JE UJEDNO BIO I POLIGON ZA PEŠADIJSKU A I PIONIRSKU OBUKU.TAKODJE POSLE RUPA SA DESNE STRANE U PRAVCU KA BIHAĆU A OD KASARNE NALAZILO SE STRELIŠTE A IZNAD STRELIŠTA U PLNINI MOJA 1 INŽINJERIJSKA ČETA JE U PERIODU OD APRILA PA DO SEPTEMBRA RADILA NA PROBIJANJU PUTA I MONTAŽI SKLONIŠTA ZA VOJNU POLICIJU OD BETONSKIH GOTOVIH ELEMENATA KOJE SMO PREKRIVALI ZEMLJOM I KOJA SU IZDRŽAVALA PRELAZAK BULDOZERA TG-240 KOJI SU TEŠKI OKO 20 TONA.
Molim da mi se javi zoran kolaric na [email protected] u vezi aerodroma zeljava.pozdrav
Pozdrav Željko od Zorana iz Šapca, pokušavao sam nekoliuko puta da vas kontaktiram ali bezuspešno. Da li možemo telefonom da se čujemo?
Bok Zorane
Mozemo se cuti i telefonom ili mi napisi svoj mail da ja tebi pokusam poslati poruku,Mozda veza proradi.Ako ne ide javim ti broj na koji me mozes dobiti. Klikom na mail gore moralo bi da ide.Al Ok.
Pozdrav
BTW- bili smo 19.5.2012 na Zeljavi, 20 godina poslije eksplozije u kojem je nastradalo cijelo skladiste, dosao je i vojnik iz makedonije koji je sluzio vojni rok 91.godine tamo-vidim komentar od Jovana Stiokovskog gore-isto Makedonac koji je bio u vojsci tamo, samo dvije godine ranije.
Pozdrav svima.
Pozdrav svim posetiocima i onima koji su svojim komentarima dali doprinos očuvanju sećanja na aerodrom ŽELJAVA a ujedno i na jedno neponovljivo vreme kada smo bili mnogo jaki!!! Hteo bih da iskoristim priliku da da VAS obavestim da je za 55 dana veliki aeromiting BATAJNICA 2012, a povodom 100 godina srpskog vazduhoplovstva. U programu učestvuju zvezde svetskih aeromitinga poput MIG-a 35 , RAFAL ,F-18 I drugi.Pozdrav Željku iz ZAGREBA i nadam se da će mo uživati u programu.
Hvala Zorane na javljanju, nadam se da cemo se vidjeti.Ujedno pozivam sve koji zele da Željava ne padne u zaborav da mi se jave. Hvala unaprijed.
i ja sam bio vojnik na to aerodromu 88 godine kao kuvar ili kako su nas zvali piloti cuvtari komandir cete mi je bio zlatko jurosevic a upravnik restorana porucnik cero husein ako ima koji su tada bili u intendantskoj ceti javite se na [email protected]
Hteo bih nesto vise da saznam o tom aerodromu da li neko zna da li postoji knjiga o tome.Cesto prolazim kroz Hrvatsku i voleo bih da ga posetim.Strasno mi je zao sto je aerodrom doziveo takvu sudbinu.
proveo sam 4 godine a aerodromu kao podoficir od 1987 do 1991, radio sam u objektu klek u cetru veze, aerodrome je bio savrse I steta je ogromna, ostalo mi je dosta toga u sjecaju, dosta puta sam bio I a radarskom polozju a pljesevica.
4868/1 15.03.1987-15.03.1988 godinu dana zanimljivog iskustva.Šef je bio KIK Sakib Butkovič,pomočnik stariji vodnik Balaban Kosta.
Za Kolarić Zorana,
i ja sam bio u Inzinjerijskoj ceti na Zeljavi, vp 9469,kapetan mi je bio TURK Anton, zastavnik PLESNIK Zvonko, spavaonice preko puta restorana, desetar na obuci BORAS Pero…secam se gradnje montaznih sklonista, tamo sam docekao 20-ti rodjendan, bio sam klasa septembar 89/90
Pozdrav svim bivsim vojnicima i oficirima aerodroma zeljava, Drago mi je da vas se nekoliko javilo ma moj mail, Ako imate kakve slike slobodno ih posaljite na mail,ako se slazete da ih se objavi na Forumu o aerodromu Zeljava. Pokusavamo skupiti cim vise materijala na jednom mjestu.
Hvala unaprijed.
Bas me u poslednje vrijeme zainteresovalo sta se desilo sa aerodromom Zeljava i trazeci po netu naisao sam na ovaj forum.Naime,ja sam rodjen u Bihacu i otac mi je radio u policiji pa je sticajem okolnosti znao mnogo ljudi,oficira i drugih cinovnika koji su radili na Zeljavi.Kada se zaratilo i krenulo uveliko kuvati otac je mene i majku poslao za Beograd.Iz Bihaca sam otisao bas sa Zeljave i to tadsnjim legendarnim Boingom 707 koga su popularno nazvali KIKAS po Hrvackom biznismenu Antonu Kikasu koji je tada iz Ugande pokusavao da naoruza Hrvacku vojsku.Avion je otet i tokom rata je koristen u vojne svrhe,a cuo sam da su ga 1996 prodali Amerima za pola miliona Njemackih orlova.Tadasnji cinovnici sa Zeljave i iz Bihaca su svoje porodice evakuisali u Beograd pa je moj otac uspjeo da ubaci u avion i mene i majku.Zeljava je i poslednja slika koja me podsjeca na rodni grad.Tokom ljeta sam se dosta puta spremao da odem i da posjetim aerodrom.Gledao sam dosta snimaka planinara i ekspedicija u Pljesavicko blago i ono sto vidim je sramota jer takav jedan objekat i takvo jedno savrsenstvo je unisteno.Jako bih volio kad bi se formirala neka veca odlucnija grupa ljudi koja bi istrazila svaki kutak jer sama pomisao sta sve jos ima dole ulijeva veliko strahopostovanje prema toj gradjevini.
Postovanje,sluzio sam vojni rok na zeljavi,1984/5,u 379 inzinjeriska jedinica,bio sam vozac,bilo je stvarno prelijepo,pozdravljam sve koi su bili u mojoj klasi,svi ovi oficiri su cinili i tada komandni sastav,zelja mi je da ponovo posetim Bihac i zeljavu,pozdrav svima.
Komandir 2 inž čete kapetan Anton Turk 1 vod VIK Kvočka Boško 2 vod STVIKL Suljkanović Osman i ZIKL Plesnik Zvonko. Pozdrav,služija sam vojni rok u Željavi 1989/90,bilo je to taman prije rata,sječam se dosta toga,ovo gore su bili oficiri u inžinjeriskoj četi koja je bila stacionirana u krugu kasarne,spavali smo u barakama prekoputa kuhinje,danas kad se gleda sa google eartha vidi se da su ostali samo zidovi,sječam se da smo pred početak rata odlazili kopati rupe ispod pista za postavljanje eksploziva,iako je to bija početak kuhanja rata,jer tada su već helikopteri hrvatske policije bili poletjeli za Knin, a u kasarni su bile uzbune ,mislim ćak da su Migovi iz Bihaća spustili iste,znači da su već tada imali naputke za dizanje pista u zrak,sićam se da je istom cestom prema Bihaću bilo odmaralište za oficire ,skriveno u šumi,tamo smo takodjer kopali neke bunkere za sakrivanje,biće su tamo odlazili sa ljubavnicama koće ga znat,Jedini za pohvalit je bija zastavnik prve klase Zvonko Plesnik,jer je bija normalan i dobar čovik ,Anton Turk mi se ćeni da je nekakav zapovjenik u Slovensoj vojsci ,Kvočka Boško neloš čovik malo nagal i ispaljen uvik je na svakoga vika Konjuuuuuu,sičan se kako je ujutro šutira kante od tekučeg sapuna od 5litara koje su neki koristili za brisanje velike nužde,bilo je tu toga i po zidovima i da ne dužim bilo je i dobrih i loših stvari ali sve u svemu nije mi žao šta sam tamo proveja 10miseci
Taman sam pogleda,kad vidim gori Sokola Adrijan ćini mi se da da smo služili skupa on je već bija vojničina mislim iz Novog Sada veseljak,kad sam ja došao iz Kovina u prekomandu,čim sam doša drugu većer su provalili u kazetu ,sve odnili,lopovi ,hahaha,samo šta mi mudante nisu skinili,tako da sam na kraju razdužemja jedva gas masku nabavija za razdužit,ako imate njegov email pošaljite na mjo
Sluzio sam v.r. na aerodromu Zeljava 1983/1984 u inz. ceti. Prvih nekoliko meseci (od okt. 1983) u kasarni Grmec u Bihacu, a ostatak na Zeljavi. U nasoj ceti i nije bila velika disciplina jer se secam da smo cesto , zbog udaljenosti Bihaca, “bezali” u kafanu u Licko Petrovo Selo gde smo par puta pili zajedno sa zastavnikom Plesnik Zvonkom, a jedne letnje noci nas je kamionom iz kafane dovezao kamionom, na glavnu kapiju, neko od nasih oficira, da nam ucini uslugu da ne idemo peske… citam ovde o gvozdenoj disciplini na aerodromu… mozda kasnije, ali u to vreme, secam se, jedne noci je obijena kantina, a obila su je deca iz okoline… ako se neko seca jos nekih detalja ili imena iz tog perioda, voleo bih da se podsetim… hvala
Najlepše nešto što sam mogao da vidim, veseo kad god sam kao dečak dolazijo da gledam gde mi rade oba roditelja, a pun ponosa jem mi je otac potpukovnik Pavlović Vladimir-Pajo, 80 godina bijo komandat vp 4846.
Ja sam unuka Plesnik Zvonka,ziv je jos uvek,mozete i s njim da stupite u kontakt !! Pozz
Na Internet stranicama Zeljava forum ima puno detalja i slika oko Aerodroma,pa ako se netko zeli prisjetiti tih dana slobodno pogledajte.Bila je LYBI ekipa prije nekoliko tjedana.Pozdrav svima.
EMANUELA, hvala Vam sto ste se oglasili u vezi Vaseg dede Zvonka. Jako me je obradovala vest da je on ziv. Ponesen emocijama, posetio sam Vas profil na FB, u nadi da cu mozda naci i neku njegovu fotografiju (nadam se da mi ne zamerate?). Prepoznao sam ga na onoj porodicnoj fotografiji i, naravno, opet se obradovao. On se mene sigurno ne seca, ali bih Vas zamolio da mi pozdravite DRUGA ZASTAVNIKA, i da mu kazete da ga se jedan njegov vojnik (od pre trideset godina) rado seca, a siguran sam da je to slucaj i kod mnogih drugih koji su ga poznavali… Hvala Vam jos jednom. Pozdrav!
Za Branimira,
Sad vidim tvoj komentar, bilo bi mi drago da se cujemo, [email protected].
ako procitas druze, javi se.
Bane(Lazarevac)-zajedno smo služili vojni rok 83/84.u Bihaću,javi mi se na [email protected] ako ovo pročitaš,voleo bih da se zajedno podsetimo vojničkih dana.Pozdrav od Saše iz Čačka.
BANE,LAZAREVAC-zajedno smo služili vojni rok 83/84.u “Grmeču” i na Željavi.Javi mi se na [email protected] ako ovo pročitaš.Pozdrav od Saše iz Čačka!
Pozrdav,imali ko is klase 1984/5 inzinjeriski bataljon,komadant na obuci bio je cevar branko,kvocka Bosko,a onda posle obuke jokic Dragan,uvek i rado se secam tih lijepih dana,
srdacan pozdrav
Mustafa Abazovic
Sasa poslao sam ti poruku na FB… Bane, Lazarevac
MUSTAFA, mala ispravka: CAVOR Branko Bane, OKT.1983
Mustafa, mala ispravka: CAVOR Branko! Poz. Bane, okt.83.
Okej Bane hvala,nenamerna greska,
srdacan pozdrav svima
M.Abazovic St.Gallen
Imate i Vi takodjer puno pozdrava,od Plesnik Zvonka,jos uvijek se drzi,ziv i zdrav,hvala Bogu,komandovao i komanduje,ne odustaje :) Veliki pozdrav za sve :)
Hvala Emanuela, drago mi je što je moj Zastavnik, a Vaš Dida dobro… Vidim da ste mu otvorili stranicu na FB, ili je on to možda sam uradio? Kako god bilo, radujem se njegovoj vitalnosti i Želim Vam svima zajedno puno sreće! Srdačan pozdrav… Bane
Ivan – Gajzer -SLO
september 1987 do jun 1988
tehnička služba
Ličko petrovo selo
I ja sam bio na željavi 19. 3. 87 18.3. 88. Kod tada kik Sakib Butković a komandir voda mi je takođe bio Balaban Kosta. Imao sam 275 dana straže
Darko javi se
I ja sam bio na željavi 19. 3. 87 18.3. 88. Kod tada kik Sakib Butković a komandir voda mi je takođe bio Balaban Kosta. Imao sam 275 dana straže
Darko javi se
[email protected]
Pešadijska četa (nije bio bataljon) i bila su dva voda. Kođandir 1. Voda bio je potporučnik Kosta Balaban (inače bio sam u tom vodu), a komandir 2. Voda stariji vodnik I klase Mića Kosanović. Komandir pešadijske čete KIK Butkivić Sakib, za koga sve što se priča je istina i ništa nije preuveličano. Zaista je bila gvozdena disciplina kod njega u četi. Služio sam septembar ’88. Pozdrav ! Milan Vujović