Uvek me je oduševljavao entuzijazam i uložen trud koje Želimir Žilnik ispoljavao na svim svojim projektima. I ne samo to, u svojim dokumentarnim delima koji predstavljaju otisak naše svakodnevnice, uvek se bavio onim temama o kojima niko nije smeo ili želeo da se bavi.
Tek nedavno, odgledao sam njegov film “Pioniri Maleni Mi Smo Vojska Prava, Svakog Dana Nicemo Ko Zelena Trava” koji se, pazite 1968.godine – u vreme “Titove Juge” i totalno kontrolisanih medija, bavio temama napuštene dece sa novosadskih ulica, maloletničkoj prostituciji, delinkvenciji i prosjačenju. I sve to, bez ikakvih ondašnjih socijalističkih idealno-društvenih oblandi, neuvijeno, otvoreno i grubo kako jeste.
Ovaj izuzetni režiser i filmski stvaralac uopšte, već dugo radi na novom projektu “Slučaj: stečajna masa“. Radi se ponovo o tematici kojom osim možda “Insajdera“, niko u Srbiji ne sme da se bavi – analitično i istinito, a to je tzv. privatizacija.
Novi film je dokumentarni zapis o borbi radnika i neuspelim privatizacijama dva zrenjaninska preduzeća (Šinvoz i BEK).
Film će biti prikazan prekosutra (28.05 četvrtak) u Omladinskom centru CK13 u 18:30 u okviru projekta – serijala “Proces privatizacije u Srbiji“. Struktura ovog serijala sastoji se od kombinacije dokumentarnih snimaka radničkog protesta, video arhive i izjava eksperata iz različitih društvenih oblasti, a njegova osnovna namera je da aktuelizuje pitanje odnosa društva prema procesima privredne transformacije, kao i da se prekine ćutanje o položaju i pravima radnika u Srbiji.
