Neće se složiti oko budžeta, neće se složiti oko politike približavanja evropskoj uniji, neće se složiti oko strategije prema Kosovu, ali će se ekspresno i jednoglasno složiti oko povećanja sopstvenih primanja. Za one neupućene, reč je o poslanicima republičke skupštine. Dok ih je prilikom rasprava u vezi donošenja zakona šefovi jedva nekako uguraju u skupštinske skamije, prilikom usvajanja odluke o povećanju sopstvenih plata svi su bili u sali, i svi su bez izuzetka podigli ručice (pardon, pritisnuli zelene tastere).
Od sada će poslanici, u startu, dobijati u proseku preko 34.000 dinara neto, a tu su i dnevnice, putni troškovi, topli obrok… Opravdanje su “bezobrazno niska” primanja ovih narodnih emisara i vrlih trudbenika, kao i činjenica da ih ima samo 250, te da ovo povećanje neće imati uticaj na povećanje budžetskih rashoda. I naravno, u tome se svi oni slažu bez izuzetka, a sve to u situaciji kada su plate “običnih” građana, koji jedva sastvaljaju “kraj sa krajem”, u proseku oko 15.000 dinara. Najmanje što se očekuje i ono što je neki najmanji nivo moralnosti narodnih tribuna je da podele sudbinu sa onima od koji su ih izabrali.
Doduše, onomad, par političara je probalo da preživi ceo mesec sa prosečnom platom, ali kao što se i očekivalo, neki su uspeli da “prežive” samo par dana, dok su oni “ekonomičniji” dogurali do čitavih 15-tak dana.
