Danas je u sali Regionalne privredne komore Novi Sad održan stručni skup na temu “Internet domen, žig i alternetivno rešavanje sporova“. Tema objedinjuje pojam žiga i njegov uticaj na registraciju interent domena, te na sporove u vezi sa istim.

Ono što mnoge kompanije previđaju je da robna marka (tačnije: ŽIG) i naziv internet domena NISU ISTO, iako mogu da zvuče slično ili potpuno isto.

Jer žigovi se registruju u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, a internet domeni se registruju kod RNIDS-ovih ovlašćenih registara. Ta dva procesa ni na koji način nisu automatski povezana, već nosilac žiga mora sam da brine o tome da obezbedi i odgovarajući domen. Takođe, registracija žiga nije jedinstvena, tako da mogu psotojati proizvodi i suluge istog naziva urazličitim kategorijama.

REgistracijom žiga ne štiti se i naziv domena. Kolizija po pravilima žigovnog prava:

Načelo teritorijalnosti
Načelo „prvi u vremenu, jači u pravu“
Ne mogu se zaštiti geenrički nazvi recimo nekretnine.rs

TIPIČNI SPOROVI oko NAZIVA DOMENA

između savesnih strana: dva titulara žiga istog naziva ali različitih kategorija
sa nesavensom stranom (najzastupljenije): radne je „sajberskvoteri“ kada regsitruju naziv domena koji je isti iili sličan kao nečiji reg. Žig

REŠAVANJE SPOROVA

1 Sudskim putem . moguće ali pogrešno, i tuži se povreda žiga…

Vanduskim putem: ADR postupak – liči na arbitražu jer odlučuje vansudsko telo eksperata i traje oko 2 meseca i RNIDS mora da izvrši odluku

USLOVI ZA ADR (Alternative dispute resolution) postupak

Naziv domena isti ili sličan kao tužiočev žig da moe stvorit zabunu
Registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporan domen
registrant je registovao domen i koristio protivu načela savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja

O tužbi u postupku odlučuje tročlano arbitražno veće, a zatehva se prestanak registracije određenog naziva domena, ili prenos registacije – što je naravno svrsishodnije.

Postoje i sporni slučajevi kada registrant ima blog na domenu sa nazivom proizvoda (žiga) i na njemu kritikuje proizvod ili uslugu – u ovom slučaju arbitražna veća su podeljena, i kod nas i u svetu (pravo na stav i iznsošenje mišljenja).

Primeri:

com – Prvi registrant bio je dizajner Anand Ramani Mani poznat u art krugovima kao AR Mani – u ovo slučaju kao prviregistrovani imao je više prava na domen od kompanije istog imena
com – javna ličnost Madonna zahtevala je ovaj domen od prvog registranta a to je bio Fan Club ove pevačice. Pošto nije bilo narušavanja žiga i zle namere od strane korisnika domena, ostaje na Fan klubu
com – jedan od korisnika usluge kompanije Verizon registrovano je domen verizonsucks.com žaleći se na nekvalitet usluge. Oeprater je tužio i dobio spor, ali je korisnik registrovao novi domen http://verizon-sucks.com/
U SRBIJI – volvo.rs – Kompanija Volvo bila je titular žiga ali je domen registrovala fima Auto kuća Luka koja je svojevremeno bila ovlašćeni uvoznik i serviser Volvo vozila. Volvo je uspeo da dokaže da je registrant koristio domen za dovođenje u zabludu jer je na isom koristio Volvo žig bez ovlašćenja pa mu je domen oduzet.

Zašto odabrati ADR postupak

Efikasnost
Ne treba angažovati advokata
Svi podnesci su elektronskim putem
Izvršavanje u roku od 10 dana
Sve odluke su na sajtu RNIDS-a

Povreda žiga na Internetu

Žig predstavlaj subjektivno pravo da se zašiti oznaka (znak, marka). Stiče se u upravnom postpuku koji se vodi u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Šta je važno, samo korišćenje oznake nije žig, ali pravan odrednica „notorna oznaka“ (neregistrovani znak koji je nalazi u upotrebi i prepoznatljiv je) ima gotovo ista pravo kao i žig, a ne sme biti istovetan ili sličan registrovanom žigu.

Funkcije žiga:

Razlikovanje
Ukazivanej na poreklo
Garantna funkcija
Reklamna funkcija

Kako doći do žiga?

Podnošenje prijave (zahtev, dostavljanje reprodukcije oznake, spisak roba i usluga na koje se odnosi)
Prava prvenstva (međunarodno prvenstvo- registovan žig u drugoj zemlji; izložbeno prvenstvo – datum kada je proizvod korišćen na nekoj izložbi ili sajmu)
Postupak nije kratak, alipodnošenjem prijave imate zaštitu prava kao da se već registrovali žig

Uslovi za priznavanje žiga:

Apsolutni (moraju postojati: disktinktivnost, ne sme izazavati zamenu, ne sme biti suprotan zakonu i moralu, ne sme sadržavati zvanične znakove kvaliteta)
Relativni

Žig nasjate donošenjem Rešenja o priznavanju žiga, a priznati žig se upisuje u Registar žigova. Registracija traje 10 godina i obnavlja se plaćanjem odgovarajuće takse.

Šta sa žigom

Sa registrovanim žigom dobijate

– ovlašćenje na obeležavanje robe ili usluga

– ovlašćenej za stavljanje u promet

– ovlašćenej za korišćenje oznake u reklamnom materijalu

– registraciju domena

Predavači na skupu su bili:

prof. dr Dušan Popović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Komisije za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih naziva internet domena, sa temom „Rešavanje sporova povodom registracije naziva internet domena“;
prof. dr Sanja Radovanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i arbitar Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena, sa temom „Registracija žiga i njegova povreda na Internetu“;
Ivana Jakovljević, sekretar Stalne arbitraže pri Privrednoj komori Srbije, sa temom „Zašto izabrati i kako ugovoriti arbitražu“;
Dejan Đukić, rukovodilac Sektora za opšte i pravne poslove RNIDS-a, sa temom „Politike registracije naziva domena i efekti novih pravila zaštite ličnih podataka na domensku industriju“.

Please follow and like us: