Na današnji dan, 17. juna 1972., tačno pre 40 godina zakotrljala se Afera Watergate koja je bila najveći trijumf američkog novinarstva i najveće iskušenje američke demokratije. Medijsko “kotrljanje” tog 17. juna pretvorilo se u lavinu koja je prvi i poslednji za sada, iznudila je ostavku jednog predsednika Amerike.
Karl Bernstin i Bob Vudvord u razgovoru sa Ketrin Grejem, izdavačem “Vašington posta” 1973.
Watergate je naziv za jedan od najtežih politički skandala u američkoj istoriji a dovela je do ostavke američkog predsednika, republikanca Richarda Nixona, nakon što je otkrivena njegova umešanost u pokušaj prikrivanja skandala.
U užem smislu, ‘afera Watergate’ se odnosi na prisluškivanje i provalu u sedište nacionalnog odbora Demokratske stranke u hotelsko-stambenom kompleksu ‘Watergate’ u Washingtonu. U širem smislu, Watergate je opšti pojam za složenu mrežu političkih skandala u SAD-u između 1972. i 1974. godine.
Godišnjica skandala bila je prilika da novinarski tandem Carl Bernstein i Bob Woodward u Vašington postu – listu koji je pokrenuo lavinu – ponovo tu aferu osvetle sa novinarske i istorijske distance – Watergate, 40 years later
Sve je počelo u nedelju, 18. juna 1972, kada je na dnu prve strane „Vašington posta” objavljen izveštaj pod naslovom „Petorica uhapšena u pokušaju da postave bubice u prostorijama demokrata”. Te prostorije, 29 kancelarija koje su zauzimale ceo sprat poslovne zgrade „Votergejt” u centru Vašingtona, na obali reke Potomak, bile su sedište Demokratskog nacionalnog komiteta, glavnog organa Demokratske partije.
Još više o podsećanju o Watergate aferi u izveštaju dopisnika Politike, a preporučujem i gledanje sjajnog filma All the President’s Men(1976) u kome odvažne novinare glume Dustin Hoffman i Robert Redford. Još jedna kontroverza fraza povezana je sa aferom a to je – Deep Throat – iliti “duboko grlo” pseudonim za tajnog doušnika Boba Woodwarda koji je ukazao na umešanost Nixona u aferu.
I još jedan zanimljiv komentar sa Politikinog teksta:
Mislim da je prica malo drukcija – Vudvard i Bernstajn su dobijali informacije od “deep throat-a” dubokog grla iza kog se najverovatnije krije Felt (FBI). Huver ( direktor FBI) je odbio saradnju s njim – covek koji je imao poverljive podatke o celoj politickoj klasi i koji je godina opstao na polozaju (vise od 40) ucenjujuci ih – kasnije je i umro. Urednik WP, Bredli je bio demokrata, covek koji je objavo “pentagonske papire” je bio kljucni igrac – dozvolio je Vudvardu i Bernstajnu da nastave istragu. Prva karika u lancu Niksonovog sistema koja je posustala bio je Dzon Din ( savetnik) koji je bio u direktnom kontaktu sa “vodoinstalaterima” – ljudi koji su pokusali da postave prisluskivace i sediste demokratske partije ( Hant – operativac CIA, Lidi, Stardzes,…), jer nije hteo da preuzme svu odgovornost na sebe. Posle njega polako “odlazi” ceo uzi krug – Micel, Kolson, Erlihman,..i na kraju Nikson. Novinari ne bi uradili to sto su uradili da Nikson nije imao mocne neprijatelje
