Da blogovanje zaista može biti stresna delatnost govori i primer autora bloga Whiskey Bar koji piše pod pseudonimom Billmon. Prošle godine nakon “uspešne” američke invazije Iraka on je pokrenuo blog koji je ubrzo postao stecište oponenata Bušove invazione politike.
Za nekih šest meseci blog je posta izuzetno popularan tako da je nakon svakog Billmon-ovog zapisa usledilo stotine komentara koje je trebalo moderisati. Naravno, komentari se ne moraju moderisati (kontrolisati), ali to je bila izrazita odluka autora.
Problem je nastao što zbog ogromnog vremena koje je zauzimala redaktura komentara, dotični bloger više nije imao vremena ni za čega, posao, porodicu, druge hobije. Ovako velikom interaktivnošću na blogu Billmon-u je ovo postala dominantna aktivnost tokom dana, što je sve imalo ishodište u njegovom vapaju 28. Juna, kada je najavio da nema više komentarisanja zapisa.
Čoveku je “dogorelo do nokata”, nije više mogao da izdrži toliki pritisak i jednostavno je “pregoreo” (burnout). Ovo je postala svakodnevnica većine autora popularnih blogova, a fenomen je najbolje po meni opisao Jason Kottke:
Citat:You start to feel like the readers are depending on you, and … like you have to post something whether you feel like it or not, and that can be depressing.
