Kada govorimo o arhitekturi informacija (IA), odnosno organizaciji, dostupnosti i lakom pronalaženju korisnika, najčešće se ta priča odnosi na web sajtove i softverske aplikacije. A priča o IA se odnosi na mnogo širi offline dijapazon, tj. na segment časopisa, knjiga, CD-a, pozorišnih programa i drugih publikacija.
U poslednje dve godine, od kada se dnevne novine štampaju u boji, primetan je značajan napredak u organizovanju, isticanju i naglašavanju sadržaja. Većina novina od tada koristi bogatstvo kolorita i mogućnosti digitalnog manipulisanja formatom u svrhu bolje organizacije i uvećanja “čitljivosti”. Gotov svi listovi su manje-više iskoristili ove mogućnosti, a nekako najmanje je ovu pogodnost iskoristila renomirana beogradska “Politika” (moj omiljeni dnevni list). Ona se drži starog koncepta, starog čitav vek, bez značajnih poboljšanja u pogledu IA. Po uvidu u gotov svu našu štampu nekako mi se čini da je Blic najdalje dogurao u IA optimizaciji.
Tek, pre neki dan, primetio sam da je i Politika poboljšala “linkovanje” udarnih sadržaj sa frontpage-a. Jednostavno su “prepisali” isprobani recept stranih medija. Do sada su udarni sadržaji linkovani samo sa par boldovanih reči u dnu segmenta, u stilu:
nastavak na 2. strani
Ovo formom povezivanja (neka vrsta hiperteksta), novine vas upućuju na tačnu stranicu na kojoj se nalazi nastavak sadržaja (kod nelinearnih sadržaja), ali je zatim ipak potrebno neko vreme da “skenirate” i pronađete nastavak na datoj stranici.
Sada je to drugačije i mnogo upotrebljivije. “Link” je sada naglašeni blok teksta, u stvari samo jedna ključna reč sa brojem stranice na kojoj se nalazi nastavak teksta. Ovim se mnogo bolje naglašava da dati sadržaj uopšte ima nastavak, i gde je on tačno lociran. Istovremeno, na odredišnoj stranici postavljen je isti takav tekst-blok sa istaknutom linkovanom ključnom rečju. Ovakvom formom, čitalac samo jednim “skenom” stranice pronalazi nastavak sadržaja.
Ovaj potez je zaista pohvalan za redakciju Politike. Kao u svakom prepisivanju, i ovde nije sve dosledno “prepisano”. Da bi se ovakav način linkovanja bolje uočio i istakao u odnosu na okolni tekst, strani mediji koriste drugu boju u odnosu na okolni tekst. Na slici vidimo primer The Christian Science Monitora koji ove linkove ističe drugačijom bojom. Politika je “odlučila” da ni ove ne eksperimentiše sa bojama, tako da je link ostao crn, doduše ispisan “masnim” stilom. Ipak, nadajmo se daljim poboljšanjima na ovom polju.
