Kosovo kao paradigma negativnog međunarodno-pravnog presedana i paradigma politike dvostrukih aršina jedine svetske supersile (da se ne zavaravamo Rusija je i dalje oboreni džin), sigurno predstavlja početak kraja organizacije Ujedinjenih nacija i ideje ujedinjenja naroda i ravnopravnosti (ironija je i to što same članice OUN nisu jednake u pravima i obavezama).
Ova domaća dnevno-politička dešavanja, u obličju nekakvih protesta, demonstracija i uličnog divljanja sa jedne strane, i sa druge strane nacionalnog nipodaštavanja, defetizma i poniznog gotovo dogmatskog evropeizma po svaku cenu (koja nas „časti“ politikom toplo-hladno), izgledaju smešno i tragično u isto vreme, te ukupno deluju infantilno i nedoraslo veličini problema delujući isključivo reaktivno, a nikako preventivno proaktivno (i jedna – desna, i druga strana – centralna, leve kao potrebnog balansnog kontrapunkta, na žalost nema).
Karikatura iz "Njujork tajmsa" koja govori mnogo toga
Sadašnje stanje za Srbiju je rezultat
ukrštanja interesa SAD kao jedine svetske supersile i Albanije
koja ima vekovne pretenzije ka stvaranju tzv.
Velike Albanije
. Pogledajte slike sa slavlja albanaca, svi nose
zastavu države Albanije, jer naravno Kosovska ni ne postoji
, zato se i smatra je kreirana druga Albanska država u Evropi.
Izgovori da je za sadašnje stanje odgovoran samo Milošević (naravno da jeste u domenu neadekvatnog odgovora na problem u jedom periodu) , pa i naslednici posle je ne neodrživ, jer „problem“ ne datira od juče, odnosno od devedesetih, već od mnogo, mnogo ranije. Albanski projekat je dugoročnije prirode. Samo što su se devedestih stekli uslovi u domenu međunarodno-pravnih odnosa, te je došlo do pomenutih ukrštanja i sinergije interesa na uštrb Srbije, te
delovanja politike pragmatizma protiv politike principa
.
Srbija nije imala, a kako se vidi ni sada nema državnike koji bi adekvatno odgovorili na problem, u njegovom samom korenu.
Kako to da su Albanci bliskiji Amerikancima od Srbije – tradicionalnih saveznika?
Kao prvo, ono što se ne zna mnogo, Albanija iako vojno infantilna pomno i zdušno prati svaku američku NATO direktivu, njihove vojne jedinice iako malobrojne, prisutne su od Iraka do Afganistana, tamo gde niko drugi od saveznika neće. Takođe, malo je poznato da je Albanija jedina prihvatila američke zatvorenike iz 42 druge zemlje optužene za terorizam koje drži u zloglasnom Gvantanamu bez ikakve pravne osnove, pa čak i nasuprot sopstvenog pravnog sistema. Američka administracija ove zatvorenike odbija da proglasi ratnim zarobljenicima, zato što bi u tom slučaju prema njima moralo da se postupa po Ženevskim konvencijama.
Sledeća velika stavka koja određuje SAD prema Kosovu je geo-strateška pozicija Kosova koje se globalno gledano nalazi u predvorju Rusije, kao idealna pozicija za kontrolu celokupnog Balkana, i to sasvim neometano, jer imaju SAD svoje baze i u Grčkoj i u Turskoj, pa i u drugim zemljama ali su tamo ipak ograničeni lokanim zakondavstvima i regulativom. Na Kosovu toga nema, SAD su tu jedini i pravi vladar koji propisuje „pravila igre“. Ne smatra se džabe, da ko ima vojsku na određenoj teritoriji – njegova je i teritorija, a to je u ovom slučaju NATO, odnosno SAD.
Američka vojna tvrđava
Bondstil
u okolini Uroševca nikada i nije projektovana sa namerom da bude privremeni objekat, već dugoročna baza južne predstraže. A pored funkcije velike stacionarne baze, neki tvrde da se radi i o tranzitnom kazamatu za transfer terorističkih pritvorenika pohvatanih širom sveta.
Pored ovih nabrojanih albanskih i strateških interesa SAD, Albanci pored toga što su za „svoju stvar“ angažovali nekoliko bivši visokih zvaničnika najviših organa službi bezbednosti SAD, angažovali su i nekoliko jakih lobističkih kuća, a još 1989. osnovali su tzv. Američko-albansku ligu, koja angažovanjem senatora, kongresmena i medija konstantno promoviše albanske interese u Vašingtonu i američkom javnom mnjenju, a ne treba zaboraviti ni američki organizaciju „Savez za novo Kosovo“.
Srbija sve to nije imala. Tek od nedavno vlada je unajmila izvesnu agenciju za političko protežiranje, a pominje se i da je Tadić ispred DS-a animirao izraelsku konsultantsku kuću kako bi pokušao nekako da deluje na uticajni američko-jevrejski lobi u SAD.
Kada se nakon ovih činjenica osvrnete na našu dnevno političku situaciju, možete videti da naši političari generalno, svih provenijencija i usmerenja, zajedno sa svojim prethodnicima, nisu dorasli problemu.
Eh da, zaboravih na najvažnije, Albanski apetiti neće biti zadovoljeni samo Kosovom i Metohijom, sledi najverovatnije slični scenario i u Makedoniji, a ni u Srbiji nije sve rešeno. Jedan kolega mi je juče ukazao na sadržaje albanske Wikipedije i
novi odnos Albanaca prema teritoriji Srbije od njihovog proglašenja Kosovske republike
.
Naime, idite na šiptarski (albanci sebe nazivaju ovim imenom)
deo Wikipedije koji se bavi Kosovom
i idite do
. Šta vidite?
Ovo šatirano je država Kosovo
Videćete da nova
Kosovska republika
(wiki stranica nije ovako izgledala pre par dana) pretenduje na svoje regione
i
?!
Prema Albanskom tumačenju – "Toplica është krahinë shqiptare nën okupimin Serb" – ovo je teritorija pod privremenom okupacijom Srba, a glavni grad ove regije je Niš ?!?!?!?!?!
I još nešto, albanski wikipedisti
tretiraju kao beogradski pašaluk. Ovi podaci, ali i ažurnost Albanskih wiki administratora dovoljno govore o ozbiljnosti namera i predanosti projektu Velike Albanije
Srbija do Zagreba? Karloac/Karlobag/Virovitica? Carstvo Dušanovo da se vasrksne..?
Eno i ovi neki Bugari bi da izađu na Egejsko more i podele Grčku na dva dela.
U svakoj državi imaš identične ludake pa me ovi Alba-pedisti ne čude. Za Toplicu me tek ne čudi, čitao sam davno da je neko od Obrenovića sredinom 19. veka prisilno raselio gomilu Albanca iz tog kraja ka Kosovu (ne sećam se gde i kada, moguće da je neka glupost).
S druge strane način na koji su Albanci došli do toga da Amerikancima budu bolji prijatelji od Srba samo potvrđuje moje mišljenje da je jedini krivac što Kosovo više nije u Srbiji Srbija sama i njena vlast s početka 90-tih. Oni su imali ljude koji su srce i dupe dali za svoj cilj a mi smo imali dupeljupce i samoljupce. Na stranu što se gušam sveg zla koje je moja država uradila dok su takvi krojili politiku no čak i kada se gleda “cilj nema cenu” pristup vidi se da su to bili sve sami diletanti.
Nisu nam krivi ni Ameri ni Albanci ni ne znam ko. Samo i *isključivo* mi sami.