Sve nepravednosti naše privatizacije

Categories Ekonomija, PolitikaPosted on

 

Transformacija vlasništva nad sredstvima rada koja kroz trnovit put prešla iz ruku kreatora-samoupravljača u ruke privatnika, tajkuna, investicionih fondova, raznih sumnjivaca, bliži se kraju. Ono što je okarakterisalo ovaj proces su nepravednost (ko li još to očekuje), neregularnost, pa čak i protivustavnost.

Prvi zakon o privatizaciji iz 90-tih, kada je definisano da za akcije drušvenih preduzeća može da aplicira svako ko je prethodno "udruživao rad" na teritoriji Srbije (većina radnika iz drugih republika bivše SFRJ koja je radila u Srbiji niej ostvarila svoja prava), ali koji je morao da bude obavešten i upućen u materiju, diskriminatorno je izdvajao samo one kojima su u blizini bili "Službeno glasnici". Zašto ovo kažem, zato što je većina prostog puka tada bila totalno neupućena u akcionarstvo i početak procesa, tako da su svoja prava ostvarili samo "osvešćeni" pojedinci koji proaktivno pretraživali Službene listove u potrazi za rapisanim Pozivima za upis besplatnih akcija.

Zatim sledi donošenje novog zakona koji ograničava apliciranje za besplatne akcije (društvenu imovinu) samo na one iz dotičnog preduzeća koje menja oblik svojine. Ovim su "izvisili" (ili kulturnije rečeno "diskriminisani su") svi oni iz javnog sektora i ostali koji prethodno nisu ostvarili prava u svojim preduzećima ili drugim preduzećima koja su se privatizovala.

Nakon toga bilo je još dosta izmena, što na nivou zakona, što na nivou vladinih uredbi, koje su opet uticale na neregularnost procesa. Poslednja u nisu je privatizacija najvećih srbijanskih preduzeća iz javnog sektora koja opet protivustavno dovodi u neravnopravan položaj građane ove države. Name, od "rasprodaje" javnih firmi deo kolača rasporediće se u novcu, a deo u akcijam 6 najvećih firmi. Prava na ovaj kapital ostvaruju svi punoletni građani Srbije, pa čak i oni koji nikada nisu radili, što znači da svojim neudruživanjem rada nikada i nisu doprineli generisanju društvene vrednosti (koja se zapravo i krčmi). Između njih i ostalih članova društva (onih maloletnih) neka nikakve razlike. Pa što onda i ostali građani (doduše maloletni) nemaju prava na deo kolača?

Pored ovoga, pravo u ovom krugu raspodele nemaju oni koji su delimično (naglašavam "delimično") ostvarili prava iz privatizacioog procesa kroz prethodne sesije. Tako imamo da oni koji su upisali par akcija, ne iskoristivši ceo radni staž (akcije su se pravedno upisivale po ostvarenom radnom stažu), već godinu ili dve, tako da će im upisana ostvarena vrednost biti daleko manja od građana koji će sada aplicirati za akcije i novac, ministri računaju da će u lovi to biti oko 1.000 evra. U prevodu, onaj koji nikada nije radio i napunio je recimo 18 godina prošlog meseca, daleko će se "masnije" ovajditi od nekog ko je ostvario puni 40-godišnji radni staž, a iskoristio je recimo samo godinu ili dve staža za upis besplatnih akcija (tada se 1 godina staža računala kao 400 DEM nominalne vrednosti akcija firme).

Ovako bih mogao da nabrajam do u nedogled, a tek kada se setim odakle je sve stigla lova za privatizaciju ;) …

Please follow and like us: