Da bi ste bili uhvaćeni okom kamere, ne morate se priavljivati u tzv. reality show "Velikog brata", dovoljno je obavljati svakodnevne aktivnosti i kretati se svakodnevnim maršrutama, ulicama, trgovima, javnim ustanovama. Većinom, ove "prismotre" nismo ni svesni. Čak i kod nas, ovaj oblik nadgledanja i kontrolinga uzima sve više maha. Evo, ako se setim danas gde sam sve bio, siguran sam da me je "uhvatilo" bar 5 "svevidećih beležnika" (pominjem samo one "javne" kamere, koje se vide, one skrivene i ne vidimo: na raskrsnici na bulevaru /pogledajte ove snimke sa Mosta slobode/, na poslu, u apoteci, ispred izloga…)
U tzv. razvijenom svetu, situacija je još gora. Procenjuje se da svakodnevno amerikance posmatra čak 30 miliona kamera, a da svaki građanin putem video-zapisa bude zabaležen čak 200 puta. Upravo ovaj problem koji na određeni način tretira pitanje privatnosti i etičnosti ovog fenomena bio je podsticaj poznatom sineasti Adamu Rifkinu za produkciju filma "LOOK" (pobednik nekoliko festivala) koji sadržni nekoliko isprepletanih priča koje su zabeležene tokom samo jedne nedelje u nekom gradu, a koje su u potpunosti zabeležene "sigurnosnim" kamerama za nagledanje.
