Sticajem okolnosti, u četvrtak sam morao da zamenim koleginicu koja je trenutno angažovana kao operater u procesu otvaranja vlasničkih računa hartija od vrednosti u Centralnom registru akcija, a za račun jedne brokerske kuće. Iako se bavim projektovanjem aplikativnih rešenja, taj dan sam morao da budem samo operater, jer nije bilo koga drugog, a i sam sam kreirao datu aplikaciju Knjigu akcionara, koja beleži sve promene u vlasničkoj strukturi emitenta akcija. Pošto je kompanija vlasništvo skoro 4.500 malih akcionara, napravili smo raspored kako se pri otvaranju navedenih računa ne bi stvorio haos i gužva.
Ovo je bilo vrlo zanimljivo iskustvo iz više razloga, a najviše me iznenadio fenomen neshvatanja ozbiljnosti ugovaranja od strane druge ugovorne strane, u ovom slučaju građana – malih akcionara. Naime, nijedan od akcionara nije ni “skenirao”, a kamoli pročitao šta piše u Ugovoru, te koja su njegova prava, a naročito obaveze iako Ugovor ima čitavih 10 tačaka.
Nakon kreiranja dokumenta, prelazili su kod koleginice pravnice koja je verifikovala Ugovor u ime brokerske kuće, dok su svi oni poslušno ispratili uputstvo: “Samo potpišite na ova tri mesta“. Svi redom, su se bez pogovora samo potpisali i pokupili svoj primerak Ugovora. Najverovatnije je da će Ugovor prostudirati kod kuće, kada je već kasno za bilo kakve primedbe.
Ali što je najgore, nije ovo slučaj samo sa ovim tipskim Ugovorom koji i nije toliko značajan, ovo je matrica po kojoj se vrši većina tipskih ugovaranja, kao što su npr. Ugovor o poklonu, Ugovor o radu, Ugovor o uvođenju kablovske TV ili Ugovori sa Internet provajderima, itd. Druga ugovaračka strana, građani, uopšte ne shvataju ozbiljnost preuzetih potencijalnih obaveza, a uglavno se sve svodi na upoznavanje sa sopstvenim pravima.
Razmišljajući o ovoj temi, setio sam se da sam recimo, i sam potpisao Ugovor o pružanju usluga spajanja na Internet sa Eunet-om, bez prethodnog čitanja ugovora, iako on zauzima skoro dve strane sitno kucanog teksta sa mnoštvom članova. A unutar ugovora mogu se naći vrlo nepovoljne stavke po samog korisnika usluga dotičnog provajdera.
Stoga, narode, pročitajte Ugovore pre samog potpisivanja, tako da vam svaki član bude jasan i budite svesni svih konsekvenci (obaveza) preuzetih ugovorom. Ukoliko niste dovoljno stručni, kod “ozbiljnijih” ugovaranja, obavezno angažujte profesionalnu pravnu pomoć.
Svi tipski ugovori su na bazi “take it or leave it”. Da li je neko uspeo kod mobilnog operatera da izdejstvuje promenu neke tačke ugovora koja mu ne odgovara? Pogotovu kad ima samo tri operatera sa veoma sličnim klauzulama pa i nema nekog prevelikog izbora. Tako da donekle razumem to nečitanje ugovora, i ja to često radim.
No ipak nije mi jasno kako neko može da uzme kredit iz banke a da nije jasno upoznat sa svmi tačkama ugovora i prema kojim parametrima se menja iznos kamate, pa posle bude kuku lele što je rata skočila, pa uzmi čitaj ugovor kad je već kasno, to ne razumem… I onda je obično banka kriva.
Deo krivice doduše donekle i leži u službenicima koji rade po svim tim firmama jer se potpisivanje ugovora predstavlja kao formalnost. Niko vam neće reći “pročitajte ovo i ako ste saglasni potpišite” nego će u većini slučajeva biti ovako kako si naveo “potpišite tu i tu i gotovo” :)
Upravo tako, to rade jer im je to u interesu, i većina se “upeca”. Tako je nakon onke akcije protiv Banke Intesa izdjestvovano da banke moraju da upoznaju klijente sa detaljima ugovora.