U nedostatku sveže štampe, lista ove praznične trobroje i naiđoh na zanimljiv pregled prošlogodišnjih primanja zaposlenih u Srbiji. Radi se o pregledu strukture neto primanja zaposlenih u Srbiji i ono što je najupečatljivije je da čitavih 75% zaposlenih imalo primanja do 31,5 hiljade dinara, što je nešto ispod 400 evra. Najveći procenat, odnosno 18,56 % zaposlenih primalo je neto plate između 17.500 i 24.500 dinara, što je priznaćete veoma malo, a republički prosek "izvlače" onih 5,54% koji su primali od 45.500 do 59.500 dinara i velikih 4,49% onih koju su mesečno na račun zaprimali preko 60.000 dinara.
Izneto je tu još par zanimljivih pokazatelja, poput prosečnih neto primanja po pojedinim industrijskim sektorima. Pa tak oimamo da je u duvanskoj industriji prosek bio na nivou od 70.000 dinara, što je više nego dvostruko veće u odnosu na republički prosek. A, među rekorderima su i aviosaobraćaj, osiguranje, poslovi sa nekretninama (eto otkud visoke cene nekretnina ;) ) i naravno, sektor finansijskih usluga.
Vidimo da su primanja neravnopravno raspoređenja po pojedinim sektorima, ali i po regionima – sever je daleko bogatiji, i primanja su veća u odnosu na nerazvijeni jug. Nadajmo se da će ova 2008. doneti svekoliko poboljšanje i u sferi primanja, te da će neto plate "skočiti" kako nominalno, tako i realno. Sve opet zavisi od proizvodnje, i plasmana naravno, ali itekako od nevesele političke situacije. Izvoz gotovo da i nemamo, ali nam je zato uvoz "jača strana".
Kada sam pomenuo već i izvoz, u 2007. desio nam se još jedan ekonomski paradoks. Najveći izvoznik, ali i jedan od kompanija najvećih profitera, bila je "U.S. Steel". Kako objasniti podatak da je ova firma pre privatizacije bila dugogodišnji gubitaš, često na ležima države i poreskih obveznika?! Razlozi su brojni, ali je većina njih subjektivne prirode.
